Kada je teoroti\u010dar evolucije Ri\u010dard Dokins, 1969. godine stvorio re\u010d \u201cmim\u201d nije ni slutio da \u0107e ona postati internacionalna re\u010d koja \u0107e definisati komunikaciju savremenog \u010doveka na zajedni\u010dkoj svetskoj mre\u017ei. Za njega je mim, koji je kreirao od gr\u010dke re\u010di \u201cminema\u201d koja ozna\u010dava imitirano, zapravo jedinica kulturne evolucije.<\/p>\n
Pretpostavlja se da je prva mema nastala mnogo pre interneta kada je u satiri\u010dnom magazinu \u201cD D\u017ead\u017e\u201d (The Judge<\/em>) Univerziteta u Ajovi 1920. godine objavljen strip. Mema spada u kategoriju \u201co\u010dekivanje protiv realnosti\u201d. Po definiciji, da bi ne\u0161to bilo mema, mora da se deli i modifikuje, pa je tako ovaj strip postao mema kada je objavljen na Tviteru 2018. godine, nakon \u010dega je dobio i druge oblike fazona.<\/p>\n Marketing stru\u010dnjaci spoznali su mo\u0107 mimova, pa na svojim dru\u0161tvenim mre\u017eama poku\u0161avaju da se dodvore mla\u0111oj publici. Ovakav, forsiran humor, uglavnom ispadne o\u010dajan poku\u0161aj, jer se kao takav prepozna, a publika ne odobrava lo\u0161e fazone u cilju prodaje.\u00a0<\/p>\n Stvar postaje ozbiljnija kada se propagandna mo\u0107 mema koristi i u politi\u010dke svrhe. Sumnja se da su upravo meme pomogle odnosno odmogle biv\u0161em ameri\u010dkom predsedniku Donaldu Trampu. Kako milenijalci i generacija Z i dalje dominiraju kori\u0161\u0107enjem dru\u0161tvenih mre\u017ea, izlaznost mladih na izborima bila je ve\u0107a za 10 odsto kada je Tramp izgubio, u odnosu na 2016. godinu, kada je Tramp dobio izbore, navode podaci centra CIRCLE<\/em>. Stru\u010dnjaci navode da se deo njegovog uspeha i neuspeha mo\u017ee prepisati memama.<\/p>\n \u0160ta ka\u017eu mimeri?<\/strong><\/p>\n Mim stranica Savez ksenofobnih \u010darapana, ka\u017ee admin ove stranice koji je \u017eeleo da ostane anoniman, nastala je kao odgovor na jednu vrstu diskriminacije koju su on i njegova drugarica osetili preseliv\u0161i se iz Kru\u0161evca u Beograd i Ni\u0161.<\/p>\n Neshvatanje kosovsko-resavskog dijalekta iniciralo je mimove koji su bili u vezi sa kru\u0161eva\u010dkim govorom i ovim dijalektom. Neki \u010carapan, kako nam se predstavio, ka\u017ee da su se vremenom pro\u0161irile teme za mimove.<\/p>\n Ova humoristi\u010dka i satiri\u010dna mim stranica je trenutno samo na Instagramu, jer im je Fejsbuk stranica uga\u0161ena, kao i velikom broju sli\u010dnih stranica. Ipak, on nije odustao.<\/p>\n Mimove, ka\u017ee Neki \u010carapan, mo\u017ee svako da pravi. Potrebno je samo mim generator, mim \u0161ablon ili \u010dak i Paint<\/em>, i naravno, da ima\u0161 profil na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Me\u0111utim, inspiracija za sme\u0161an mim te\u0161ko dolazi, a neki mimeri u poslednje vreme, navodi on, vi\u0161e nisu sme\u0161ni, ve\u0107 naporni sa te\u0161kim politi\u010dkim mi\u0161ljenjima gube\u0107i su\u0161tinu mima – a to je humor.<\/p>\n Ipak, komentari\u0161u\u0107i da mladi imaju slepo poverenje u mimere, ka\u017ee da toga ne bi smelo da bude, jer je to neka rendom osoba na internetu o kojoj ne zna\u0161 ni\u0161ta.<\/p>\n Iako je kriti\u010dan prema mimerima, Neki \u010carapan smatra da nisu mimeri krivi ukoliko im mladi veruju. Problem koji on vidi jeste u tome da ti mladi nemaju predstavljene bolje uzore od samih mimera.<\/p>\n Mimovi u kontekstu medijske pismenosti<\/strong><\/p>\n Mimovi nisu tu da informi\u0161u, nego da nasmeju. Ipak, mladi koje smo anketirali napomenuli su da se ipak informi\u0161u na mim stranicama.<\/p>\n Medijska eskpertkinja Tatjana Ljubi\u0107 ka\u017ee da je i ona primetila ovu pojavu, a o samim mimovima ka\u017ee da su veoma mo\u0107an alat u komunikaciji koji danas koriste svi, upravo zbog njihove viralnosti.<\/p>\n Kada su u pitanju mimovi, va\u017ei sve \u0161to va\u017ei i za informacije koje dobijamo iz medija – treba kriti\u010dki promisliti da li je to ta\u010dno i da li \u0107emo deliti taj sadr\u017eaj.<\/p>\n Emocije, navodi Tatjana Ljubi\u0107 – veoma su bitne kada je u pitanju shvatanje da li je neka informacija \u010dinjenica ili je la\u017e. I opet, to va\u017ei i za mimove, nagla\u0161ava ona.<\/p>\n Stefan Kosanovi\u0107, fekt\u010deker portala FakeNews Traga\u010d obja\u0161njava da se mimovi ne dekonstrui\u0161u, jer se podrazumeva da je u pitanju \u0161ala, kao \u0161to je napomenuo i na\u0161 sagovornik Neki \u010carapan.<\/p>\n Ipak, Kosanovi\u0107 obja\u0161njava da FakeNews Traga\u010d dekonstrui\u0161e vesti u kojima mediji prenose mimove kao istinu, a ne \u0161alu.<\/p>\n Kosanovi\u0107 isti\u010de da mimovi nisu karakteristika samo mladih, ve\u0107 da ih i stariji koriste, samo u druga\u010dijem obliku i dodaje da se preko mimova ne mo\u017ee informisati kao preko medija, ali da ako ne razumemo mim – to zna\u010di da nismo upu\u0107eni u aktuelnosti o kojima se pri\u010da.<\/p>\n Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za mimove koje mediji prenose, jeste stereotipizacija, ka\u017ee Kosanovi\u0107. Ipak, on za podkast Reaguj! daje primer kada je medij preneo mim koji je zasnovan na \u0161ali, a ipak mogao da uni\u0161ti \u017eivot \u010doveku sa fotografije.<\/p>\n Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u010d i Iva Gaji\u0107.<\/p>\n Ova podkast epizoda realzovana je uz podr\u0161ku organizacije IREX, odnosno programa medijske pismenosti Saznaj i razaznaj koji podr\u017eava Ambasada Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Srbiji.<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada je teoroti\u010dar evolucije Ri\u010dard Dokins, 1969. godine stvorio re\u010d \u201cmim\u201d nije ni slutio da \u0107e ona postati internacionalna re\u010d koja \u0107e definisati komunikaciju savremenog \u010doveka na zajedni\u010dkoj svetskoj mre\u017ei. Za njega je mim, koji je kreirao od gr\u010dke re\u010di<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-46346","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46346","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46346"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46346\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64753,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46346\/revisions\/64753"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46346"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46346"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46346"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}