Za nekoliko meseci bi\u0107e dve godine otkako je pandemija koronavirusa pogodila svet. Skoro godinu dana dostupna je vakcina koja bi trebalo da omogu\u0107i povratak u normalnost. Ipak, oni kojima je taj povratak mo\u017eda i najvi\u0161e potreban – mladi, naj\u010de\u0161\u0107e odlu\u010duju da se ne vakcini\u0161u. Za\u0161to je to tako poku\u0161ali smo da istra\u017eimo u 74. epizodi podkasta Reaguj.<\/p>\n
Nekoliko nedelja unazad, situacija sa koronavirusom se pogor\u0161ala i svakog dana imamo preko 5.000 obolelih, a oko 50 preminulih od komplikacija koje izaziva ovaj virus. Medicinski stru\u010dnjaci, dr\u017eavni zvani\u010dnici i javne li\u010dnosti ve\u0107 nekoliko meseci pozivaju na vakcinaciju kao jedini na\u010din da se pandemija koronavirusa stavi pod kontrolu.<\/p>\n
Od po\u010detka godine dostupne su \u010detiri vakcine u Srbiji – Pfizer-BioNTek, Sputnjik V, Sinopharm, Oxford\/AstraZeneca. Svaka vakcina protiv COVID-19 koja je odobrena od strane nacionalnog regulatornog tela je dobar izbor, navodi se na sajtu Vlade Srbije posve\u0107enom vakcinaciji.<\/p>\n
Razlozi mladih da se ne vakcini\u0161u<\/strong><\/p>\n Ipak, prema dostupnim podacima, svega 20 procenata mladih od 18 do 30 godina u Srbiji se vakcinisalo. Studenti u Beogradu su po\u010detkom godine igrali kolo uz pesmu \u201cne\u0107e gara da primi vakcinu, ne veruje u svetsku medicinu\u201d. Kako bismo saznali za\u0161to mladi ne veruju u efikasnost vakcine – pitali smo ih.<\/p>\n Razlozi koje mladi navode da se ne vaksicni\u0161u su razli\u010diti. Prvi razlog je nepoverenje u vlast, politi\u010dare, politi\u010dki naklonjene nau\u010dnike. Drugi razlog je to \u0161to je u pitanju novi virus o kome ni\u0161ta nismo znali, a informacije o njemu koje su dolazile do javnosti bile su nedosledne. To je dodatno izazvalo nepoverenje kod mladih.<\/p>\n Stefan \u0160trbac iz Centra za omladinski rad obja\u0161njava da naj\u010de\u0161\u0107i razlozi zbog kojih mladi ne \u017eele da se vakcini\u0161u uklju\u010duju neku vrstu straha ili sumnje u sam proces vakcinacije. Na\u0161 sagovornik ka\u017ee i da je jedan od razloga zbog kojih mladi imaju skepsu prema vakcinaciji to \u0161to tema vakcinacije nije dobro iskomunicirana. \u0160trbac navodi i da me\u0111u mladima koji su se vakcinisali ili to planiraju postoje dve grupe – oni koji zaista imaju pozitivan stav prema vakcinaciji, i oni koji su „naterani“ da to urade.<\/p>\n Epidemiolo\u0161kinja i \u010dlanica organizacije Ujedinjeni protiv kovida Ivana Proki\u0107 smatra da je to nepoverenje posebno istaknuto u Srbiji kod mladih – jer se oni ugledaju na starije oko sebe. Proki\u0107, koja radi u Holandiji, navodi da je tamo 81 posto stanovni\u0161tva starijih od 12 godina vakcinisano sa dve doze, \u0161to je zna\u010dajna razlika u odnosu na Srbiju.<\/p>\n Epidemiolo\u0161kinja ka\u017ee da joj nije poznata ni jedna kampanja ili strategija za vakcinaciju u Srbiji – osim molbi vlasti putem televizije.<\/p>\n Mitovi o vakcini<\/strong><\/p>\n Svaka vakcina protiv bolesti COVID-19, navodi se na sajtu Vlade Srbije, prolazi rigorozno ispitivanje kako bi se osigurala njena bezbednost pre nego \u0161to po\u010dne da se primenjuje. Oni navode da svaki proizvo\u0111a\u010d vakcine ispunjava stroge kriterijume koji uklju\u010duju sisteme kontrole kvaliteta i bezbednosti u procesu proizvodnje, kao i sisteme nadzora nad svim procesima.<\/p>\n U Srbiji kontrolu vakcina sprovodi Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja izdaje dozvole za stavljanje vakcina u promet. Osim toga, ova agencija izdaje i sertifikate analize svake serije vakcine koja je dostupna, \u010dime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet.<\/p>\n Nakon po\u010detka primene vakcine nastavlja se proces nadzora kako bi se otkrili eventualni neo\u010dekivani ne\u017eeljeni efekti i dalje se pratio u\u010dinak vakcine u rutinskoj upotrebi, odnosno da bi se utvrdilo na koji na\u010din se mo\u017ee posti\u0107i najve\u0107i za\u0161titni efekat.<\/p>\n Me\u0111utim, i pored svih ovih informacija koje mo\u017ee svako da proveri na raznim medicinskim sajtovima, dolazi do dezinformacija. Marija Vu\u010di\u0107, novinarka portala RasKRIKavanje, ka\u017ee da nisu samo dezinformacije te koje mlade ljude odvla\u010de od vakcinacije, ali da ipak imaju veliki udeo u tome. Ona kao naj\u010de\u0161\u0107u dezinformaciju koja dolazi do mladih navodi onu da izaziva sterilitet.<\/p>\n Ipak, \u010dak i kada se la\u017ene vesti raskrinkaju, sama dezinformacija \u0107e sti\u0107i do ve\u0107eg broja ljudi. Kao re\u0161enje, novinarka Vu\u010di\u0107 nagla\u0161ava borbu – kako novinara, tako i institucija, naro\u010dito uvo\u0111enjem predmeta medijske pismenosti u \u0161kole.<\/p>\n Nove mere i mladi<\/strong><\/p>\n Od subote, 23. oktobra za ostanak u ugostetiljskim lokalima nakon 22 \u010dasa potrebna je kovid propusnica koja je ili dokaz o vakcinaciji ili dokaz o negativnim testovima na korona virus. Novu meru, kovid propusnice od 22 \u010dasa, epidemiolo\u0161ka Ivana Proki\u0107 naziva \u201ckovid obmanom\u201d. Ona smatra da je to prazna pri\u010da, kako bi krizni \u0161tab i vlada prikazali kako ih navodno zanima javno zdravlje gra\u0111ana – iako mera sama po sebi nema smisla.<\/p>\n Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u010d i Iva Gaji\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Za nekoliko meseci bi\u0107e dve godine otkako je pandemija koronavirusa pogodila svet. Skoro godinu dana dostupna je vakcina koja bi trebalo da omogu\u0107i povratak u normalnost. Ipak, oni kojima je taj povratak mo\u017eda i najvi\u0161e potreban – mladi, naj\u010de\u0161\u0107e odlu\u010duju<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-45758","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45758","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45758"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45758\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64755,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45758\/revisions\/64755"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45758"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45758"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45758"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}