U 73. epizodi podkasta Reaguj! vodimo vas na jedno, ne ba\u0161 prijatno, putovanje. Pose\u0107iva\u0107emo mesta i ljude u Vojvodini, kako bismo dobili odgovor na pitanje: kakav je \u017eivot pored industrijskih postrojenja? Ovo putovanje omogu\u0107eno je va\u0161im odgovorima na upitniku koji smo postavili na portalu Vojvo\u0111anskog istra\u017eiva\u010dko-analiti\u010dkog centra VOICE.<\/p>\n
U upitniku portala VOICE dobili smo ukupno 42 odgovora, iz 18 mesta. Prigovore smo dobili iz Pan\u010deva, Magli\u0107a, Ba\u010dke Topole, Novog Sada, Be\u010deja, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Ka\u0107a, Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Sombora, Glo\u017eana, Kulpina i Perleza. Pored Vojvo\u0111anskih mesta, po\u017ealili su nam se i gra\u0111ani iz Beograda, Barajeva i Po\u017earevca.<\/p>\n
U ovoj epizodi prenosimo kakva je situacija u ve\u0107ini ovih mesta i na koji na\u010din industrijska postrojenja uti\u010du na \u017eivote me\u0161tana.<\/p>\n
Slu\u010daj Perlez<\/strong><\/p>\n Od ukupno 42 odgovora na upitniku o lokalnim zaga\u0111iva\u010dima, \u010dak 14 \u017ealbi bilo je na preduze\u0107e Feitiansuje iz Perleza. Ovo malo mesto kraj Zrenjanina bilo je sa najvi\u0161e prigovora na svog lokalnog zaga\u0111iva\u010da.<\/p>\n Predstavnica ekolo\u0161kog dru\u0161tva \u201cBelorepan\u201d Teodora Gavran, doselila se u Perlez pre pet godina. Ona za Reaguj! ka\u017ee da je Perlez ranije bilo selo u koje su se doseljavali ljudi. Me\u0111utim, kako ona ka\u017ee, danas Perlez gubi stanovnike, a za to je mahom krivo zaga\u0111enje kineske fabrike za recikla\u017eu Feitiansuje.<\/p>\n \u201cTo je jako \u017ealosno. Selo je u stvari jako bogato, kulturno bogato, ta kultura apsolutno je neo\u010duvana. Broj stanovnika se sada smanjuje, jer ne vide re\u0161enje, a vikendom je mnogo stra\u0161no. Zna\u010di ja sam oti\u0161la pro\u0161li vikend i dobila sam upalu plu\u0107ne maramice, a bila sam u Beogradu kad je gorela Vin\u010da. Ja sam o\u010dekivala \u010dak i kad sam se selila pre pet godina da \u0107e to selo narasti ponovo u op\u0161tinu, jer ljudi stalno dolaze i raspituju se, jer je mnogo lepo selo\u201d, prise\u0107a se Teodora Gavran.<\/p>\n Ova kineska kompanija je 2018. godine preuzela pogone \u201cBegej-plasta\u201d. Od tada, kako me\u0161tani ka\u017eu, ne prestaje da pravi probleme. Predstavnik nevladine organizacije \u201c\u010cuvari Perleza\u201d i me\u0161tanin ovog sela, Miroslav Kalanj, obja\u0161njava koje ta\u010dno sve probleme pravi ova fabrika za recikla\u017eu.<\/p>\n \u201cVikendom se uglavnom ose\u0107aju neprijatni mirisi. Smeta jo\u0161 \u0161to kod kineske fabrike postoji kanal za odvodnjavanje i navodnjavanje, u koji fabrika ispu\u0161ta zvani\u010dno vode koje se prikupe u krugu firme. Tako\u0111e, investitor je u momentu pro\u0161irenja platoa u okviru svog objekta betonirao, a ispod tog betona postoji zakopana koli\u010dina plastike. Tako da mo\u017eemo da tvrdimo da zaga\u0111uje i tlo. Tako\u0111e, od 10 (uve\u010de) do 6 (ujutru) je investitoru zabranjeno da uklju\u010di mlin, a eto, de\u0161ava se s vremena na vreme da je buka pove\u0107ana. To ukazuje da ne po\u0161tuje sve propise i pravila koja su va\u017ee\u0107a\u201d, obja\u0161njava Kalanj.<\/p>\n Ova fabrika je ve\u0107 jednom ove godine bila zatvorena zbog pritiska javnosti i medija. Me\u0111utim, ona je ubrzo opet otvorena, a problemi su ostali. Teodora Gavran je, zajedno sa uzbunjiva\u010dem Aleksandrom Na\u0111, ujedno bila i u organizaciji protesta. Ona za Reaguj! prepri\u010dava \u0161ta se dogodilo nakon protesta.<\/p>\n \u201cUspeli smo da ih zatvorimo sa inspekcijom za za\u0161titu \u017eivotne sredine. To jest, nisu imali procenu uticaja. Me\u0111utim, posle tih 45 dana ponovo je pu\u0161tena u rad. Jedino \u0161ta su izmenili jeste da su postavili ograde na bedem, koji su prisvojili i koji sada zakonski tra\u017ee da im se upi\u0161e. Oni su se samo zatvorili da unutra ne mo\u017ee da se u\u0111e i ne mo\u017ee da se snima. Sam protest je bio odli\u010dan, imalo je svoje efekte, jer pre protesta selo nije bilo udru\u017eeno. Malo sam se pribojavala, jer se ljudi bore protiv Rio tinta, Linglonga, Zi \u0110ina – i onda imate malog zaga\u0111iva\u010da u Perlezu koji zapo\u0161ljava \u0161est ljudi, a upropastio je toliko. Pla\u0161ila sam se kako \u0107e to izgledati drugim organizacijama, me\u0111utim, svi su bili \u0161okirani kad su videli\u201d, ka\u017ee Gavran.<\/p>\n Miroslav Kalanj ka\u017ee da nadle\u017eni delimi\u010dno rade svoj posao i to isklju\u010divo kada se pojavi problem na koji aktivisti i me\u0161tani skre\u0107u pa\u017enju. Sa druge strane, po njegovim re\u010dima, strani investitor po\u0161tuje staro srpsko pravilo \u201cako pro\u0111e – pro\u0161lo\u201d. On isti\u010de da iza zaga\u0111enja stoji profit.<\/p>\n \u201cSve to \u0161ta oni rade stvari, ono \u0161ta oni zaga\u0111uju – tako ubiraju ve\u0107i profit. Ako ne\u0107ete da zaga\u0111ujete, vi morate da investirate u ne\u0161to \u0161ta je pre\u010di\u0161\u0107a\u010d, filter, separator. Ako ne investirate u to, to zna\u010di da ste taj novac zadr\u017eali za sebe\u201d, napominje Kalanj.<\/p>\n \u0160ta ka\u017eu stru\u010dnjaci?<\/strong><\/p>\n Igor Jezdimirovi\u0107 iz Udru\u017eenja In\u017eenjeri za\u0161tite \u017eivotne sredine smatra da industrijska postorojenja ne smeju da pre\u0111u dozvoljenu koncentraciju \u0161tetnih materija koje izbacuju u \u017eivotnu sredinu, kako joj ne bi na\u0161tetili.<\/p>\n \u201cSve to zavisi od maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje se smatraju da dok god smo ispod ih maksimalno dozvoljenih koncentracija sa zaga\u0111uju\u0107im materijama, one nemaju \u0161tetan efekat na zdravlje ljudi. Kada se one prekora\u010de, u zavisnosti od perioda prekora\u010denja, ta\u010dnije vremenskog okvira, one imaju posledice na zdravlje ljudi. Zna\u010di u zavisnosti od toga koliko ste dugo izlo\u017eeni zaga\u0111uju\u0107im materijama koje su iznad te maksimalno dozvoljene koncentracije, i naravno, u zavisnosti koje su pitanju zaga\u0111ujuce materije\u201d, ka\u017ee Jezdimirovi\u0107.<\/p>\n Me\u0111utim, postavlja se pitanje: za\u0161to industrijska postrojenja ne po\u0161tuju propisane mere, ve\u0107 se odlu\u010duju da plate kaznu? Jezdimirovi\u0107 ka\u017ee da je to tako jer na taj na\u010din jeftinije prolaze, a sve dok se to ne promeni, ne\u0107e se ni zaustaviti zaga\u0111ivanje.<\/p>\n \u201cOno \u0161to bi trebalo da se izmeni jeste da se prvo dr\u017eava obave\u017ee i po\u010dne da radi svoj posao u onom smislu da mo\u017eemo da se pouzdamo u podatke koje dobijamo. S druge strane, da se maksimalno dozvoljenje koncentracije usklade sa onim maksimalno dozvoljenim koncentracijama koje va\u017ee u Evropskoj uniji. Tako\u0111e, dok god \u017eivimo u sistemu gde je vama jeftinije da zaga\u0111ujete i pla\u0107ate kazne, umesto da ulo\u017eite u za\u0161titu \u017eivotne sredine, bojim se da imamo ozbiljan konflikt izme\u0111u industrije sa jedne strane, i sa druge strane ljudi koji trpe eventualno zaga\u0111enje koje mo\u017ee nastati\u201d, napominje on.<\/p>\n Kada je re\u010d o problemima sa zakonima, sagovornik podkasta Reaguj! profesor Slobodan Milutinovi\u0107 sa Fakulteta za\u0161tite na radu Univerziteta u Ni\u0161u, navodi da je sa njima sve u redu i da su uskla\u0111eni sa evropskim zakonodavstvom. Me\u0111utim, isti\u010de Milutinovi\u0107, najve\u0107i problem sa primenom zakona jeste kad je re\u010d o proceni uticaja – ne vodi se ra\u010duna o zakonima.<\/p>\n \u201cPo meni najve\u0107i problem je to \u0161to postoje\u0107a zakonska regulativa koja se odnosi na analize, odnosno, procene uticaja na \u017eivotnu sredinu se ili radi, da ne budem previ\u0161e kriti\u010dan i da ne ka\u017eem nestru\u010dno, ali stvarno mislim da ima takvih nestru\u010dnih analiza ili se u nekim slu\u010dajevima \u010dak i grade postrojenja koja nemaju odgovaraju\u0107e procene uticaja na \u017eivotnu sredinu\u201d, ka\u017ee Milutinovi\u0107.<\/p>\n Tokom prethodne godine organizovano je mnogo ekolo\u0161kih protesta, a Jezdimirovi\u0107 smatra da su oni klju\u010dni za promene.<\/p>\n \u201cProtesti predstavljaju otvoreni bunt naroda protiv ne\u010dega sa \u010dime se ne sla\u017eu. Jedini koji mogu da promene jeste lokalno stanovni\u0161tvo koje ne \u017eeli odre\u0111ene stvari. Skrivanje nekih podataka je dovoljan razlog da se vi zabrinete za ne\u0161to. Industrija mora da nau\u010di da mora biti transparentna, da odgovara lokalnoj sredini, i da to \u0161to je on investitor i \u0161to \u0107e doneti ekonomski preporod nekom mestu, ne zna\u010di tom mestu ni\u0161ta ako pola tog stanovni\u0161tva u tom mestu bude obolelo od zaga\u0111enja koje ta industrija bude proizvela\u201d, isti\u010de Jezdimirovi\u0107.<\/p>\n On nagla\u0161ava da uz dobre mere, \u017eivot pored industrijskih postrojenja mo\u017ee biti sasvim u redu, a kao primere dobre prakse navodi dva evropska grada.<\/p>\n \u201cRecimo Be\u010d ima \u010detiri spalionice, od kojih je jedna u samom centru grada, Budimpe\u0161ta ima svoju spalionicu isto koja je u samom centru grada. Me\u0111utim, kada posmatramo Srbiju, veliki deo industrijskih zona ranije je pravljen na obodima grada, a danas je to vrlo blizu naseljenih mesta. To je problem, jer za\u0161tita \u017eivotne sredine nije prioritet u zemlji Srbiji i mali je stepen poverenja ka lokalnim samoupravama ili bilo kom nivou vlasti kad je u pitanju merenje parametara \u017eivotne sredine\u201d, smatra Jezdimirovi\u0107.<\/p>\n Na ovoj epizodi su radili: Iva Gaji\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Sanja \u0110o\u0111revi\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U 73. epizodi podkasta Reaguj! vodimo vas na jedno sumorno putovanje. Pose\u0107iva\u0107emo mesta i ljude u Vojvodini, kako bismo dobili odgovor na pitanje: kakav je \u017eivot pored industrijskih postrojenja? Ovo putovanje omogu\u0107eno je va\u0161im odgovorima na upitniku koj<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-45525","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45525","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45525"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45525\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64756,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45525\/revisions\/64756"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45525"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45525"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45525"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}