Kako se u Srbiji neguje multikulturalnost? U prethodnim emisijama govorili smo o tome sa kojim se problemima pripadnici nacionalnih zajednica susre\u0107u. U 71. epizodi navodimo primere dobre prakse za o\u010duvanje kulturnog diverziteta.\u00a0<\/p>\n
Rusinska \u0161kola deo UNESCO kluba<\/strong><\/p>\n Osnovna i srednja \u0161kola sa domom u\u010denika \u201cPetro Kuzmjak\u201d u Ruskom Krsturu, jedinstvena je \u0161kola u svetu, jer jedina odr\u017eava nastavu na rusinskom jeziku. O ovoj \u0161koli pri\u010dali smo u nekoliko navrata, kao na pirmer kada smo govorili o tome koliko je dostupnost obrazovanja na maternjem jeziku va\u017ena, jer ne samo \u0161to doprinosi o\u010duvanju nacionalne kulture, ono \u010dini i manjinsku zajednicu na okupu i spre\u010dava asmilaciju. Na\u0161a sagovornica iz 65. epizode, Olenka \u017divkovi\u0107 iz Ruskog Krstura, koja je, kao i njena deca, poha\u0111ala ovu \u0161kolu za podkast Reaguj! ilustruje va\u017enost ove institucije, koju prepoznaje i UNESCO.<\/p>\n \u201cTo je na\u010din na koji odr\u017eavamo sebe, odnosno na\u0161e postojanje, jer kroz jezik, kulturu i sve to, spre\u010dava se asimilacija. Mislim, moj suprug nije Rusin, ali \u017eivimo u Krsturu i smatramo oboje da nam se deca obrazuju na ruskinskom, maternjem jeziku. Mojoj deci je to maternji jezik\u201d, obja\u0161njava \u017divkovi\u010d.<\/p>\n UNESCO klubovi se bave globalnim temama koje imaju uticaj na lokalno stanovni\u0161tvo. Njihove aktivnosti se baziraju na solidarnosti i razmeni u oblasti obrazovanja, nauke i kulture u skladu sa nacionalnim prioritetima i kulturnim specifi\u010dnostima. Njihov rad podrazumeva organizovanje aktivnosti kao \u0161to su obele\u017eavanje me\u0111unarodnih datuma, za\u0161tita \u017eivotne sredine i kulturne ba\u0161tine, organizovanje razli\u010ditih predavanja, seminara, radionica, festivala itd.\u00a0<\/p>\n Bunjeva\u010dki kao slu\u017ebeni jezik<\/strong><\/p>\n Odbornici Skup\u0161tine Grada Subotice, \u0161estog maja ove godine, jednoglasno su usvojili izmene Statuta Grada \u010dime je, pored srpskog, ma\u0111arskog i hrvatskog, bunjeva\u010dki jezik u\u0161ao u slu\u017ebenu upotrebu u ovom gradu.<\/p>\n Tako je Subotica postala prvi grad u Srbiji koji je bunjeva\u010dkoj zajednici omogu\u0107io ravnopravnu upotrebu jezika i pisma.<\/p>\n Ba\u0161 o tome smo u 60. epizodi, koja nosi naziv \u201cIzvini, ne razumem te\u201d, razgovarali sa predsednicom Bunjeva\u010dkog nacionalnog saveta Suzanom Kujund\u017ei\u0107 Ostoji\u0107. Ona je jo\u0161 tada rekla da je bunjeva\u010dka zajednica samo na standardizaciji jezika radila oko 15 godina, a da je sama procedura za dono\u0161enje odluke da je to slu\u017ebeni jezik trajala negde oko pola godine.<\/p>\n \u201cMislim da je to univerzalno pravo za sve nacionalne manjine, da imaju pravo da \u010duvaju svoj maternji jezik, koji ve\u0107 samim tim \u0161to su nacionalna manjina, pripadaju odre\u0111enoj vrsti ugro\u017eene kategorije, u smislu o\u010duvanja jezika i kulturnog identiteta i svega \u0161to ide sa tim\u201d, navela je ona.<\/p>\n Slovena\u010dki kao izborni predmet<\/strong><\/p>\n Prema popisu Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Slovenaca u Srbiji je bilo skoro 21 hiljada, a najmanji broj Slovenaca ima za vreme socijalisti\u010dke Jugoslavije pred sam raspad \u2013 tek ne\u0161to vi\u0161e od osam hiljada. Prema poslednjem popisu iz 2011, Slovenaca ima ne\u0161to vi\u0161e od \u010detiri hiljade.<\/p>\n Slovenci su u Srbiji nastanjeni uglavnom u urbanim naseljima od Subotice do Leskovca, i upravo zbog te ra\u0161trkanosti ni u jednom naselju nemaju zakonsku normu od 15 procenata stanovni\u0161tva kojom bi slovena\u010dki jezik dobio status slu\u017ebenog jezika nacionalne manjine.<\/p>\n Me\u0111utim, nedavno je Nacionalni savet slovena\u010dke nacionalne manjine uspeo u dogovoru sa Ministarstvom prosvete da organizuje nastavu slovena\u010dkog jezika kao izbornog predmeta u dve \u0161kole u Novom Sadu, navodi Sa\u0161a Verbi\u010d, predsednik Nacionalnog saveta Slovenaca.<\/p>\n \u201c\u0160to se ti\u010de slu\u017ebene upotrebe jezika, mi to nemamo zato \u0161to je tu limit 15% u nekoj lokalnoj zajednici. Me\u0111utim, mi smo uspeli da sa Ministarstvom prosvete Srbije uvedemo slovena\u010dki jezik kao izborni jezik u dve \u0161kole u Novom Sadu, a nadamo se da \u0107e se to vremenom i pro\u0161iriti. Mogu da ka\u017eem da postoji veliko interesovanje i kod ljudi koji nisu slovena\u010dkog porekla za u\u010denje tog jezika\u201d, navodi Verbi\u010d.<\/p>\n A upravo slovena\u010dki se pored nema\u010dkog, rusinskog, rumunskog i znakovnog jezika mogao nau\u010diti i ovog leta na novosadskoj pla\u017ei \u0160trand. Tokom leta bilo je odr\u017eano deveto izdanje manifestacije \u201cPod kro\u0161njama na \u0160trandu\u201d, koje organizuje Novosadska gradska biblioteka sa jo\u0161 nekoliko organizija. Svakog leta, deca od 5 do 12 godina i mladi od 13 do 19 godina, imaju prilike da na pla\u017ei nau\u010de neki od manjinskih jezika.\u00a0<\/p>\n Ovaj podkast je pripremljen uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta \u201ePromocija razli\u010ditosti i ravnopravnosti u Srbiji\u201c. Stavovi izra\u017eeni u njemu ni na koji na\u010din ne odra\u017eavaju zvani\u010dno mi\u0161ljenje bilo koje strane.<\/em><\/p>\n Na epizodi su radili: Iva Gaji\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.\u00a0<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako se u Srbiji neguje multikulturalnost? U prethodnim emisijama govorili smo o tome sa kojim se problemima pripadnici nacionalnih zajednica susre\u0107u. U 71. epizodi navodimo primere dobre prakse za o\u010duvanje kulturnog diverziteta. <\/p>\n Na epizodi su radili:<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-44810","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44810","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44810"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44810\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64758,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44810\/revisions\/64758"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44810"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44810"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44810"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}