U 68. epizodi podkasta Reaguj govorili smo o stanovanju, ta\u010dnije o ceni stanovanja u velikim gradovima u Srbiji, kao i o uticaju pandemije na promene tih cena.<\/p>\n
Samo tokom jula ove godine zaklju\u010deno je oko 13 hiljada ugovora o kupoprodaji nekretnina u Srbiji. Ovo predstavlja rast od \u0161est odsto u odnosu na isti mesec pro\u0161le godine i rast od 22 odsto u odnosu na jul pretpro\u0161le godine, navodi se u Republi\u010dkom geodetskom zavodu. Najvi\u0161e nepokretnosti kupljeno je u Vojvodini, oko \u010detiri hiljade i trista, dok je skoro duplo manje kupljeno na jugu i istoku zemlje.\u00a0<\/p>\n
U izve\u0161taju koji se bavi prvim polugodi\u0161tem tr\u017ei\u0161ta nepokretnosti, navodi se da je \u010detvrtina od ukupne kupoprodaje nekretnina bila u prestonici, i da se najvi\u0161e trguje u razvijenim op\u0161tinama.\u00a0<\/p>\n
Ono \u0161to je interesantno za temu o kojoj smo govorili jeste i to \u0161to je ove godine u odnosu na prvu polovinu pro\u0161le godine trgovina nekretnina porasla za 60 posto.\u00a0<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de zemlji\u0161ta, vi\u0161e od polovine predmeta trgovine bilo je gra\u0111evinsko zemlji\u0161te. Najvi\u0161e zemlje za koje je planirana gradnja kupovano je u Novom Sadu. Devedeset i \u010detiri posto obejkata sa kojima se trgovalo bilo je stambenog tipa, od kojih je 93 posto ku\u0107a. Najvi\u0161e ku\u0107a kupljeno je u Subotici, Novom Sadu i Zrenjaninu.\u00a0<\/p>\n
Porastao je broj kupljenih vikendica, naro\u010dito u drugoj polovini pro\u0161le godine, a najvi\u0161e vikendica kupljeno je u Vojvodini. Iako je trgovina nekretnina u prvoj polovini pro\u0161le godine maltene stagnirala, broj kupljenih vikendica u Vojvodini je \u010dak i tada rastao.<\/p>\n
Najvi\u0161e stanova kupljeno je u Beogradu, i oko 40 posto ukupne trgovine stanova obavilo se upravo u ovom gradu. Novi Sad nalazi se odmah iza. Ni\u0161 i Kragujevac, iako tako\u0111e veliki gradovi, slabo se pominju u ovom izve\u0161taju.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n
Najvi\u0161e se trguje u evrima. Skoro sva trgovina poslovnim objektima, gotovo 90 posto ostalih objekata pla\u0107ano je u evrima. Oko 70 posto trgovine zemlji\u0161tem tako\u0111e je pla\u0107ano ovom devizom. Ostale devize kori\u0161\u0107ene su ispod nivoa statisti\u010dke gre\u0161ke, navodi se u polugodi\u0161njem izve\u0161taju o stanju na tr\u017ei\u0161tu nepokretnosti Republi\u010dkog geodetskog zavoda.<\/p>\n
Kako je na lokalu?<\/strong><\/p>\n Kakva je situacija kada su u pitanju izmene cena na lokalu, pokazuje i tekst portala Maglo\u010dista\u010d iz Subotice objavljen 13. septembra ove godine.<\/p>\n Prose\u010dna cena kvadrata u novogradnji u Subotici je 2018. iznosila gotovo 750 evra, a u prvom polugodi\u0161tu teku\u0107e, 2021. godine vi\u0161e od 850 evra, pokazuju podaci Republi\u010dkog geodetskog zavoda. Istovremeno, za kvadrat novogradnje je trebalo izdvojiti minimalno oko 500 evra, a oko 1.100 maksimalno 2018. godine, dok se ove, 2021. taj raspon cena kre\u0107e od oko 600 evra minimalno do oko 1.200 evra maksimalno po metru kvadratnom novogradnje.<\/p>\n Takav skok cena ne uti\u010de, me\u0111utim, na potra\u017enju za novim stanovima. Samo tokom prvih \u0161est meseci ove godine zaklju\u010deno je preko 250 ugovora o kupovini stana od investitora, dok je, na primer, \u010ditave 2018. takvih transakcija bilo gotovo duplo manje, oko 150, navodi suboti\u010dki Maglo\u010dista\u010d.<\/p>\n \u0160ta ka\u017eu agencije za nekretnine?<\/strong><\/p>\n Vojislav Risti\u0107 iz agencije za nekretnine Cityexpert ka\u017ee da su u njegovoj kompaniji radili analizu promene cena nekretnina, te da su zaklju\u010dili da je cena po kvadratu u Novom Sadu porasla \u010dak do 300 evra.\u00a0<\/p>\n On smatra da pandemija jeste uticala na promenu cene nekretnina, posebno kada se poredi 2021. godina, u odnosu na godinu pre pandemije.\u00a0<\/p>\n Risti\u0107 obja\u0161njava da postoji nekoliko faktora koji su uticali na rast cene nekretnina u toku pandemije, i dodaje da iako postoje zna\u010dajne promene u cenama nekretnina, \u0161to se ti\u010de najma stanova, ne postoje prevelike promene.\u00a0<\/p>\n \u0160ta ka\u017ee struka?<\/strong><\/p>\n Jovana Timotijevi\u0107, arhitektica i \u010dlanica tima Ministarstva prostora, obja\u0161njava da se promena cena nekretnina nije desila samo tokom pandemije. Pre bismo mogli re\u0107i da pandemija nije uspela da zaustavi vi\u0161egodi\u0161nji rast cena stanovanja, koji je globalni trend i nije specifi\u010dan samo za Beograd ili za Srbiju. Ona obja\u0161njava da, pored rasta cena stanovanja, imamo i rast profitne stanogradnje.\u00a0<\/p>\n Sagovornica podkasta Reaguj! obja\u0161njava da cene stanova nisu porasle kao direktna posledica porasta potra\u017enje za stambenim prostorom, ve\u0107 je porasla koli\u010dina novca koji se ula\u017ee u stanovanje, bez obzira da li je porasla ta potra\u017enja za stambenim prostorom.\u00a0<\/p>\n Arhitektica i novinarka portala Ma\u0161ina Iskra Krsti\u0107 za podkast Reaguj! navodi da je to pokazatelj da se stanovi grade zbog \u010duvanja kapitala, a ne zbog realne potrebe da se usele mladi koji jo\u0161 uvek \u017eive u vi\u0161egeneracijskim doma\u0107instvima.<\/p>\n Iskra Krsti\u0107 smatra da je mogu\u0107e da je po sredi pranje novca i isti\u010de da nije broj stanova koji se izdaje pokazatelj da su gra\u0111ani u ve\u0107oj finansijske mo\u0107i.\u00a0<\/p>\n Prema istra\u017eivanju organizacije Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, o\u010digledno je da pandemija nije uticala na sektor gra\u0111evine u Srbiji, a da je skok u cenama posledica kombinacije skoka cena gra\u0111evinskog materijala na svetskom nivou, budu\u0107i da je Srbija orijentisana na uvoz materijala, i prisustva pranja novca, navodi se na portalu Maglo\u010dista\u010d.<\/p>\n Kako ka\u017ee Jovana Timotijevi\u0107, zbog ovoga govorimo o tr\u017ei\u0161tu nekretnina kao o spekulativnom tr\u017ei\u0161tu. Tu postoji vi\u0161e faktora koji uti\u010du na to da se ba\u0161 na ovakav na\u010din razvija spekulativno tr\u017ei\u0161te nekretnina i da rapidno rastu cene stanova. Ti faktori se razlikuju od dr\u017eave do dr\u017eave, ali neki od njih su zajedni\u010dki za sve nas.\u00a0<\/p>\n Sa druge strane, Timotijevi\u0107 ka\u017ee i da dr\u017eava stalno podsti\u010de vlasni\u0161tvo nad stanom kao ne\u0161to \u0161to je ultimativni uspeh ili kao ne\u0161to \u0161to je jedini na\u010din da se osigura sopstvena egzistencija, tako \u0161to \u010dini sve ostale stambene statuse potpuno nesigurnim.\u00a0<\/p>\n \u0160ta mogu biti re\u0161enja?<\/strong><\/p>\n Jovana Timotijevi\u0107 obja\u0161njava da je ono \u0161to Ministarstvo prostora kao organizacija vidi kao dugoro\u010dno re\u0161enje jeste odustajanje od privatnog vlasni\u0161tva nad stanovima.\u00a0<\/p>\n Arhitektica i novinarka Iskra Krsti\u0107 navodi da sve treba da krene od spre\u010davanja prljavog novca, ali je bitno da i stanovi budu dostupniji kada je u pitanju kupovina.<\/p>\n Sagovornica podkasta Reaguj! Iskra Krsti\u0107 navodi da bi kontrola rente mogla da se izvr\u0161i ukoliko, kao \u0161to predla\u017eu iz Ministarstva prostora, stanovi ne budu u privatnom vlasni\u0161tvu.<\/p>\n Uvo\u0111enje u legalne tokove, re\u0161enje je koje Iskra Krsti\u0107 predla\u017ee kada je u pitanju regulacija cena iznajmljivanja stanova, jer veliki broj na crno izdaje stanove.<\/p>\n Na podkastu rade: Nemanja Stevanovi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U 68. epizodi podkasta Reaguj govorili smo o stanovanju, ta\u010dnije o ceni stanovanja u velikim gradovima u Srbiji, kao i o uticaju pandemije na promene tih cena.<\/p>\n Na podkastu rade: Nemanja Stevanovi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-44035","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44035","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44035"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44035\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64761,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44035\/revisions\/64761"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44035"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44035"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44035"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}