U 67. epizodi podkasta Reaguj govorimo o diskriminaciji nacionalnih manjina. Istra\u017eujemo kako su ure\u0111ena prava manjina u Srbiji, koje manjine su u najnepovoljnijem polo\u017eaju i zbog \u010dega je to tako. Ali, u ovoj epizodi bavimo se i takozvanom pozitivnom diskriminacijom i otkrivamo \u0161ta ona predstavlja.\u00a0<\/p>\n
Zakonska regulativa <\/strong><\/p>\n Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored osnovnih, i dodatna prava u skladu sa doma\u0107im zakonima i me\u0111unarodnim ugovorima. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, u\u010destvuju u odlu\u010divanju ili sami odlu\u010duju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obave\u0161tavanje i slu\u017ebenu upotrebu jezika i pisma, navodi se u ovom dokumentu u kojem se dodaje i mogu\u0107nost za formiranje nacionalnih saveta. Posebno je zabranjena bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, osim pozitivne diskriminacije. Prilikom zapo\u0161ljavanja, propisano je da se vodi ra\u010duna o odgovaraju\u0107oj zastupljenosti pripadnika manjina.\u00a0<\/p>\n U Ustavu je posebno istaknuta zabrana nasilne asimilacije, kao i pravo na o\u010duvanje posebnosti. Zakon koji posebno defini\u0161e prava ovih grupa je Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina. U njemu se posebno propisuje popravljanje polo\u017eaja Roma.<\/p>\n Diskriminacija Roma<\/strong><\/p>\n Na\u0161i zakoni poprili\u010dno su dobri kada je re\u010d o za\u0161titi prava nacionalnih manjina. Me\u0111utim, nisu sve manjine podjednako podlo\u017ene diskriminaciji. Romska nacionalna manjina je najvi\u0161e diskriminisana populacija u Srbiji i zbog toga se Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina posebno propisuje popravljanje njihovog polo\u017eaja. U posebno te\u0161kom polo\u017eaju su Romkinje, koje su neretko dvostruko diskriminisane – i kao Romkinje i kao \u017eene. Romi su naj\u010de\u0161\u0107e diskriminisani prilikom zapo\u0161ljavanja, tokom \u0161kolovanja ili u procesima ostvarivanja drugih prava pred organima vlasti.\u00a0<\/p>\n Ve\u0107 godinama unazad veliki broj me\u0111unarodnih orgnizacija za ljudska prava, ali i institucija Za\u0161titnika gra\u0111ana, upozorava na veoma lo\u0161 i diskriminatorni polo\u017eaj Roma u Srbiji.<\/p>\n Robert Kasumovi\u0107 iz organizacije Forum Roma Srbije ka\u017ee da je diskriminacija Roma najvidljivija u dve sfere \u2013 stanovanje u podstandarnim naseljima i diskriminacija na poslu ili prilikom zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n \u201cRomi su segregirani u svakom smislu te re\u010di i u smislu stanovanja, \u0161to je ono najvidljivija stvar, tako da ka\u017eemo – jer ve\u0107ina Roma u Srbiji \u017eivi u romskim naseljima koja su segregirana i u kojima, zaista, nema ni osnovnih uslova \u017eivota naj\u010de\u0161\u0107e, ali su oni segregirani i u ostalim sferama dru\u0161tva. Pre svega bih izdvojio pitanje zapo\u0161ljavanja. Ogroman broj Roma danas ne radi, tr\u017ei\u0161te rada je prosto diskriminatorno prema Romima, dakle, poslodavci vrlo te\u0161ko i vrlo retko zapo\u0161ljavaju Rome\u201d, obja\u0161njava Kasumovi\u0107.\u00a0<\/p>\n Afirmativne mere<\/strong><\/p>\n Kada je re\u010d o obrazovanju, ono \u010dime se sistemski te\u017ei smanjiti diskriminacija Roma jesu takozvane afirmativne mere na fakultetima. Predsednik Udru\u017eenja romskih studenata Nenad Vladisavljev za podkast Reaguj! obja\u0161njava da afirmativne mere pri upisu na fakultet imaju tri grupe u\u010denika: pripadnici romske nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i u\u010denici iz dijaspore.<\/p>\n \u201cTo nisu podstreci samo za romsku nacionalnu manjinu, nego iste takve mere primenjuju se i na u\u010denike, odnosno studente sa invaliditetom i na studente iz dijaspore. Zna\u010di te tri kategorije u\u010denika, maturanata imaju pravo na takozvane afirmativne mere za upis na studije. Kako one u su\u0161tini funkcioni\u0161u? Funkcioni\u0161u tako \u0161to se za ove tri kategorije u\u010denika formiraju posebne liste. Zna\u010di da kad u\u010denik popunjava obrazac za konkurisanje za neki fakultet, on tamo ima mogu\u0107nost da se izjasni ili kao student, odnosno u\u010denik sa invaliditetom ili kao u\u010denik iz dijaspore ili kao u\u010denik romske nacionalnosti. U tom slu\u010daju onda se u\u010denici iz tri kategorije prakti\u010dno izme\u0111u sebe takmi\u010de, a ne zajedno sa svima ostalima\u201d, ka\u017ee Vladisavljev.\u00a0\u00a0<\/p>\n Na podkastu rade: Sanja Kosovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107 i Iva Gaji\u0107.<\/p>\n Ovaj podkast je pripremljen uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta \u201ePromocija razli\u010ditosti i ravnopravnosti u Srbiji\u201c. Stavovi izra\u017eeni u njemu ni na koji na\u010din ne odra\u017eavaju zvani\u010dno mi\u0161ljenje bilo koje strane.<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U 67. epizodi podkasta Reaguj govorimo o diskriminaciji nacionalnih manjina. Istra\u017eujemo kako su ure\u0111ena prava manjina u Srbiji, koje manjine su u najnepovoljnijem polo\u017eaju i zbog \u010dega je to tako. Ali, u ovoj epizodi bavimo se i takozvanom pozitivnom disk<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-43825","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/43825","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=43825"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/43825\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64762,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/43825\/revisions\/64762"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=43825"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=43825"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=43825"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}