U prethodnim godinama sve popularniji postaju \u201clajf kou\u010devi\u201d, a knjige za samopomo\u0107 pune police u knji\u017earama \u0161irom sveta. U 63. epizodi podkasta Reaguj! pri\u010damo o tome \u0161ta je lajf kou\u010ding i koliko su korisne self-help knjige, \u0161ta tu mo\u017ee da predstavlja problem, pa i otkud tolika potreba za samopobolj\u0161anjem.<\/p>\n
\u017divotni treneri nisu psiholozi, savetnici za mentalno zdravlje ili poslovni analiti\u010dari. Zna\u010dajan izazov koji jo\u0161 uvek mu\u010di industriju je \u010dinjenica da ovo ostaje neregulisano polje. U mnogim dr\u017eavama nisu uspostavljeni okviri za licenciranje, pa se \u010desto javlja zabrinutost za odgovornost i kvalitet. Po navodima brojnih stranih portala, lajf kou\u010ding je vi\u0161e od deset uzastopnih godina druga najbr\u017ee rastuc\u0301a industrija u svetu, iza IT-a. <\/p>\n
Nakon 2000-ih lajf kou\u010ding je dostigao primetno ve\u0107u popularnost, a za njegovu ekspanziju su svakako zaslu\u017ene i dru\u0161tvene mre\u017ee. Najpriznatije telo za akreditovanje \u017eivotnih trenera \u0161irom sveta, Internacionalna federacija kou\u010deva (International Coach Federation), navodi da je 2018. godine u svetu bilo preko 50 hiljada \u017eivotnih trenera, a postoje procene da ih ima i vi\u0161e od 100 hiljada. <\/p>\n
Kada je re\u010d o situaciji u Srbiji, portal Ve\u010dernjih novosti u jednom tekstu iz 2018. godine navodi podatak da \u017eivotni treneri svoje usluge napla\u0107uju i do 300 evra po satu, te da je u tom trenutku nekoliko stotina njih radilo zahvaljuju\u0107i rupama u zakonu, pod \u0161ifrom pru\u017eanja usluga „neformalne edukacije“<\/em>. <\/p>\n Mada nisu psiholozi niti savetnici za mentalno zdravlje, opis njihovog posla \u010desto li\u010di upravo na to. Na nekim portalima, \u017eivotni treneri su \u010dak opisani kao polu mentori, polu terapeuti. Samim tim \u0161to opis posla deluje sli\u010dno, Stefan Mitrovi\u0107 Jokanovi\u0107 obja\u0161njava da lajf kou\u010devi nemaju pravo da rade bilo \u0161ta \u0161to izlazi iz okvira \u201c\u017eivotnih ve\u0161tina\u201d.<\/p>\n \u201cTo su ve\u0161tine komunikacije, eventualno poslovne ve\u0161tine itd. Terapeuti, sa druge strane, imaju pravo i du\u017enost bogami, pokrivaju i taj deo koji pokriva kou\u010ding, ali mo\u017eemo i da idemo u svesne procese, nesvesne procese, simptome i na kraju krajeva bolest kada je u pitanju tercijalna prevencija. Tu negde nam se kriju glavne razlike, a najva\u017enije su u stvari u godinama edukacije i spremnosti koliko daleko mo\u017eemo da idemo\u201d, navodi Stefan Mitrovi\u0107 Jokanovi\u0107.<\/p>\n Mitrovi\u0107 Jokanovi\u0107 obja\u0161njava da je su\u0161tinska razlika izme\u0111u psihoterapeuta i lajfkou\u010deva vreme ulo\u017eeno u pripremu za taj posao. <\/p>\n \u201cGlavna i osnovna razlika izme\u0111u terapeuta i lajf kou\u010deva jeste u godinama edukacije, zna\u010di da bismo prosto zavr\u0161ili psihoterapijsku \u0161kolu minimum je pet godina odre\u0111ene edukacije. Dok, sad trenutno na tr\u017ei\u0161tu ima kurseva za lajf kou\u010deve koji traju od onako svega par nedelja do eventualno godinu-dve\u201d, obja\u0161njava Mitrovi\u0107 Jokanovi\u0107. <\/p>\n Lajf kou\u010devi ne rade isti posao kao psiholozi, psihoterapeuti i psihijatri, u \u010demu je lajfkou\u010dkinja Jelena Tomi\u0107 saglasna sa Stefanom Mitrovi\u0107em Jokanovi\u0107em. Me\u0111utim, ona smatra da je glavna razlika u pristupu. <\/p>\n \u201cLajf kou\u010d je neko ko postavlja ciljana pitanja klijentu i ne da ga motivi\u0161e, nego ga stimuli\u0161e da izvu\u010de svoje uspavane resurse iz sebe. I u nekom daljem radu ga podr\u017eava u razvoju tih istih resura koje je izvukao iz sebe. Kada razgovaramo sa psihologom, psihijatrom ili psihoterapeutom, mi smo na razgovoru, i uglavnom se de\u0161ava da dobijemo savete od na\u0161eg psihologa ili da imamo su\u010davanje sa traumama. U lajfkou\u010dingu toga nema. Dakle, lajfkou\u010d nije neko ko savetuje, nego neko ko postavlja pitanja, i stimuli\u0161e sagovornika da posmatra stvari iz vi\u0161e uglova. Stimuli\u0161e svog klijenta da dobije odgovore na pitanja koje sebi nije postavio\u201d, smatra Jelena Tomi\u0107. <\/p>\n Kako je za psihologa potrebno \u010detiri godine akademskog rada, za psihoterapeuta i vi\u0161e, za lajf kou\u010da ne postoji formalno obrazovanje, ali postoji sertifikat, navodi biznis i lajf kou\u010dkinja, Ivana Pelesi\u0107.<\/p>\n \u201cFormalno obrazovanje jo\u0161 uvek ne postoji. Ja sam gostovala na televiziiji i pri\u010dala o tome da je zapravo pokrenut i dijalog sa Ministarstvom za rad kako bi kou\u010ding dobio i svoju \u0161ifru delatnosti. U praksi, i kako bi to zvani\u010dno bilo zanimanje. To je proces koji traje i mi svi to nekako \u010dekamo. Ne postoji formalno obrazovanje, ali postoje sertifikati, to vam je, kako da ka\u017eem, to su odre\u0111ene ve\u0161tine. Isto kao kada imamo neko znanje iz engleskog jezika, ali eto postoji sertifikat kojim dokazujemo da to znanje i imamo, bez obzira \u0161to nam mo\u017eda sertifikat i ne treba jer perfektno govorimo engleski, ali mora ne\u0161to da postoji. E tako i u kou\u010dingu postoji me\u0111unarodna ISF akreditovana ku\u0107a koja odre\u0111uje ko je kou\u010d ko nije kou\u010d iz bilo koje oblasti\u201d, obja\u0161njava Ivana Pelesi\u0107. <\/p>\n Na\u0161i sagovornici su, ipak, saglasni da postoji mnogo prostora za obmane i manipulacije. Stefan Mitrovi\u0107 Jokanovi\u0107 ka\u017ee da je danas ogroman problem u Srbiji svakako neure\u0111enost struke, te da ni sama psihoterapija nije ure\u0111ena koliko bi trebala da bude. <\/p>\n \u201cPostoji nacrt zakona o psihoterapiji, koji jo\u0161 uvek nije usvojen kao zakon o psihoterapiji, ona postoji kao profesija, ali ne i kao zanimanje. Samim tim, postoji mnogo prostora za manipulaciju i obmanu, zato \u0161to nema dovoljno adekvatne kontrole. Kontrolu uglavnom dr\u017ee edukatori, kroz samu edukaciju i superviziju terapeuta, dok je u kou\u010dingu to jo\u0161 dalje od nas. Terapija postoji recimo dvadesetak godina na ovim prostorima, a intenzivno kou\u010ding postoji svega dve godine. Tako da je definitivno prostor za manipulaciju jo\u0161 mnogo ve\u0107i. Ako uzmemo u obzir da smo imali, nedavno se po medijima provla\u010dio \u010dovek koji je radio estetsku hirurgiju a ne znam \u0161ta je, recimo automehani\u010dar po zanimanju, a to su nam intervencije fizi\u010dke i o\u010digledne, onda mo\u017eemo da zamislimo koliko prostora u stvari ima za nezgodne situacije u profesijama koje se ti\u010du tih nekih ve\u0161tina\u201d, navodi Mitrovi\u0107 Jokanovi\u0107 . <\/p>\n U 63. epizodi podkasta Reaguj! kori\u0161\u0107en je audio efekat sa sajta freesound.org<\/a>, kao i drugi efekat sa istog sajta<\/a> .<\/p>\n Na podkastu rade: Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Iva Gaji\u0107 i Nemanja Stevanovi\u0107. U prethodnim godinama sve popularniji postaju \u201clajf kou\u010devi\u201d, a knjige za samopomo\u0107 pune police u knji\u017earama \u0161irom sveta. U 63. epizodi podkasta Reaguj! pri\u010damo o tome \u0161ta je lajf kou\u010ding i koliko su korisne self-help knjige, \u0161ta tu mo\u017ee da predstavlja pr<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-42880","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42880","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42880"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42880\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64766,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42880\/revisions\/64766"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42880"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42880"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42880"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\u00a0<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"