Ovogodi\u0161nje Olimpijske igre, osim \u0161to su specifi\u010dne po tome \u0161to se odvijaju u pandemijskim uslovima, posebne su i po tome \u0161to obele\u017eavaju 100 godina od prvih \u017denskih olimpijskih igara. Na ovogodi\u0161njim igrama u\u010destvuje najve\u0107i procenat \u017eena do sad, \u010dak 48 odsto. U ovoj epizodi podkasta Reaguj! sagledavamo probleme sa kojima se susre\u0107u \u017eene u sportu, ali i transrodne osobe, kao i potencijalna re\u0161enja.<\/p>\n
Tek nakon sto godina u\u010de\u0161\u0107a \u017eena na Olimpijskih igara, broj u\u010desnika dva pola se gotovo iznivelisao. Ali \u0161ta je sa transrodnim osobama?<\/p>\n
Pjer de Kuberten, otac modernih Olimpijskih igara, u\u010de\u0161\u0107e \u017eena smatrao je neprakti\u010dnim, nezanimljivim, nespretnim i neprimerenim. Mu\u0161karci su dr\u017eali i do toga da \u017eene ne mogu da budu \u010dak ni publika. Jedina uloga koju su mogle da imaju bila je krunisanje pobednika. Uprkos svemu, Francuskinja Alis Mija borila se protiv dru\u0161tvene isklju\u010denosti i diskriminacije \u017eena u sportu.<\/p>\n
Predstavnice Nema\u010dke na Olimpijadi ove godine donele su odluku da svoje trikoe zamene dugim rukavima i nogavicama, koje se na ovom takmi\u010denju dozvoljene iz kulturnih i religijskih razloga, na ovaj na\u010din bore\u0107i se za udobnost i protiv seksualizacije sporta.\u00a0<\/p>\n
Sa druge strane, na Evropskom prvenstvu u rukometu na pesku za \u017eene, koje je ove godine odr\u017eano u Bugarskoj, norve\u0161ka reprezentacija odlu\u010dila je da umesto uskog bikinija obu\u010de \u0161orceve, iz istog razloga kao i nema\u010dke koleginice, bore\u0107i se protiv seksualizacije ovog sporta. Umesto podr\u0161ke od Evropskog rukometnog saveza dobile su kaznu, 150 evra po glavi, odnosno hiljadu i po evra za tim, a kaznu je ponudila da plati i ameri\u010dka pop peva\u010dica Pink u cilju podr\u0161ke.\u00a0<\/p>\n
Nekada\u0161nji selektor \u017eenske reprezentacije Srbije i Crne Gore, kao i biv\u0161i \u010dlan stru\u010dnog \u0161taba mu\u0161ke reprezentacije Srbije, Zoran Ivi\u0107, nagla\u0161ava da je njihova odluka bila u potpunosti ispravna, \u0161to pokazuje i podr\u0161ka javnosti koje su rukometa\u0161ice dobile.<\/p>\n
\u201cMislim da tu ne treba ni\u0161ta menjati, oni su ne\u0161to trebali da menjaju kad su u pitanju dresovi, kad je u pitanju \u0161orc. Li\u010dno mislim da to nije dobro i zastupljam mi\u0161ljenje norve\u0161ke reprezentacije. Ispravno su postupile, to je po meni dobra odluka\u201d, navodi Ivi\u0107.<\/p>\n
Osim seksualizacije, u profesionalnom sportu ima i drugih problema. U avgustu 2009. godine osamnaestogodi\u0161nja Semenja Kaster osvojila je svetsko zlato u trci u Berlinu, gde je 800 metara pre\u0161la za 1 minut i 55 sekundi.\u00a0\u00a0<\/p>\n
Posle toga, Me\u0111unarodno udru\u017eenje atletskih federacija, danas preimenovano u Svetsku atletiku, objavilo je da je Semenja predmet postupka rodne verifikacije, nakon \u010dega je progla\u0161ena nepodobnom za takmi\u010denje 11 meseci. Rezultati provere pola nisu nikada objavljeni.\u00a0<\/p>\n
Semenja Kaster je ro\u0111enjem pravno identifikovana kao \u017eenska osoba, a \u010ditav svoj \u017eivot se tako i identifikuje. Me\u0111utim, ona ima jedan od niza stanja poznatijih kao razlike u polnom razvoju, gde ima prirodno povi\u0161en testosteron. Svetska atletika je u pravnim postupcima kontroverzno naziva „biolo\u0161ki mu\u0161kom osobom\u201c.\u00a0<\/p>\n
To je podrazumevalo da Semenja i druge atleti\u010darke sa istim stanjem moraju da smanje nivo testosterona ukoliko \u017eele da se takmi\u010de na me\u0111unarodnim stazama. Opcije navodnog \u201cle\u010denja\u201d koje Svetska atletika propisuje kako bi omogu\u0107ila tim sportistkinjama da se takmi\u010de jeste: uzimanje dnevnih kontraceptivnih tableta, upotreba injekcija koje blokiraju hormone ili operacija.<\/p>\n
Me\u0111utim, kada su u pitanju transrodne osobe, koordinator programa rada sa zajednicom u Grupi Iza\u0111i Aleksa Savi\u0107 za podkast Reaguj! prokomentarisao je stav da u\u010de\u0161\u0107e transrodnih osoba koje su u procesu promene pola u \u017eenskim kategorijama na sportskim takmi\u010denjima nije fer prema ostalim u\u010desnicama.\u00a0<\/p>\n
\u201cNijedna osoba koja je transrodna i koja pristupa procesu prilago\u0111avanja pola zapravo ne radi to da bi bila uspe\u0161na u sportu. Zna\u010di to je jedan ekstremno te\u017eak proces, i mentalno i fizi\u010dki i socijalno\u201d, podse\u0107a Savi\u0107.\u00a0<\/p>\n
Aktivista organizacije TALAS TIRV Aleksa Milanovi\u0107 navodi da postoji nepravda, mizoginija i seksizam u medijskim i javnim sferama kada je u pitanju veli\u010danje sportista, dok se o sportiskinjama govori kao o „damama\u201c i pretpostavlja se da su slabiji pol. Sa druge strane, isticanje da su trans \u017eene problem u sportu je problem sam po sebi, jer se ne postavlja pitanje, navodi Milanovi\u0107, \u0161ta su one pro\u0161le \u2013 od autovanja, pa do medicinske tranzicije.<\/p>\n
\u201cStalno se isti\u010du te neke fizi\u010dke predispozicije i prednosti koje trans \u017eene imaju, dok se potpuno zanemaruju prepreke sa kojima su se te trans \u017eene susretale celoga \u017eivota i sa kojima se i danas susre\u0107u svakodnevno\u201d, obja\u0161njava Milanovi\u0107.<\/p>\n
Profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jovan Babi\u0107 smatra da sport nije vitalna ljudska potreba, ve\u0107 da spada vi\u0161e ili u razonodu ili u domen ispitivanja granica ljudskih mogu\u0107nosti. To se naro\u010dito jasno vidi u pitanju da li je va\u017enije pobediti (\u0161to ne mogu „svi\u201c) ili u\u010destvovati (\u0161to svi mogu, ako ho\u0107e).\u00a0<\/p>\n
\u201cTako da ta funkcija kriterijuma pravi\u010dnosti nije sasvim jasna i lako ustanovljiva, i jo\u0161 te\u017ee je primenjiva. Na primer, moglo bi se postaviti pitanje za\u0161to se uop\u0161te razdvajaju grupe takmi\u010dara, na primer \u017eene i mu\u0161karci \u2013 za\u0161to se ne takmi\u010de zajedno?\u201d, zaklju\u010duje Babi\u0107, dodaju\u0107i da ostaje pitanje da li transrodne osobe treba da se takmi\u010de izdvojeno.\u00a0<\/p>\n
\u201cOno \u0161to ostaje kao neki zaklju\u010dak jeste da je svaka diskriminacija moralno neopravdana, ali da privilegije, kao i poku\u0161aj da se one dobiju bez adekvatnog pokri\u0107a, tako\u0111e mogu biti neopravdane\u201d, naveo je profesor Babi\u0107 za Reaguj!<\/p>\n
Na podkastu rade: Iva Gaji\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n
U 61. epizodi podkasta Reaguj! kori\u0161\u0107en je zvuk sa sajta freesound.org<\/a>, kao i drugi efekat, sa istog sajta<\/a>.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ovogodi\u0161nje Olimpijske igre, osim \u0161to su specifi\u010dne po tome \u0161to se odvijaju u pandemijskim uslovima, posebne su i po tome \u0161to obele\u017eavaju 100 godina od prvih \u017denskih olimpijskih igara. Na ovogodi\u0161njim igrama u\u010destvuje najve\u0107i procenat \u017eena do sad, \u010dak 48<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-42484","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42484","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42484"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42484\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64768,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42484\/revisions\/64768"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42484"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42484"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42484"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}