U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je poraslo gra\u0111ansko anga\u017eovanje kada je re\u010d o zelenim temama. Protesti protiv mini-hidroelektrana na Staroj planini, kao i skora\u0161nji Ekolo\u0161ki ustanak i protest protiv zaga\u0111enja reke Pek u Beogradu pokazali su nam da su gra\u0111ani spremni na akciju kada je re\u010d o lokalnim ekolo\u0161kim problemima.\u00a0<\/p>\n
Me\u0111utim, \u0161ta je ono \u0161to svako od nas mo\u017ee u\u010diniti kako bi za\u0161titio \u017eivotnu sredinu? Novosa\u0111anka koju smo anketirali odgovara ovako:<\/p>\n
\u201cTo su\u00a0 te svakodnevne male sitnice – da ne\u0107u baciti papir, da \u0107u pro\u0161etati 2-3 koraka do kante, da ne\u010du ugasiti cigaretu. Poku\u0161avam da izbegavam i kori\u0161\u0107enje plasti\u010dnih kesa, osim ako ba\u0161 zaboravim da ponesem ceger ili ne\u0161to sli\u010dno.\u201d<\/p>\n
\u0160ta ka\u017eu brojke?<\/strong><\/p>\n Istra\u017eivanje pod nazivom \u201cPolo\u017eaj i potrebe mladih u Republici Srbiji\u201d koju je sproveo CESID u 2019. godini, pokazalo je da skoro polovina mladih ne mo\u017ee da proceni \u0161ta je to \u0161to je najve\u0107i problem u oblasti\u00a0za\u0161tite \u017eivotne sredine. Naj\u010de\u0161\u0107e su to srednjo\u0161kolci i mladi koji \u017eive u prigradskim sredinama.\u00a0Drugi koji su ipak imali \u0161ta da ka\u017eu, odgovorili su da su najzastupljeniji ekolo\u0161ki problemi u Srbiji: neodgovornost, nemar i nekultura ljudi, onda zaga\u0111en vazduh, bacanje sme\u0107a na nedozvoljena mesta, divlje deponije, kao i nedovoljna svest ljudi.\u00a0<\/p>\n U pore\u0111enju sa prethodnom godinom, porastao je broj mladih koji uvek recikliraju otpad \u2013 sa 13 odsto u 2018. na 22 odsto u 2019. godini. Tako\u0111e, porastao je broj mladih koji uvek odla\u017eu sme\u0107e u kontejnere sa 75 odsto na 80.\u00a0Na osnovu tog uporednog prikaza, CESID je zaklju\u010dio da mladi u Srbiji imaju relativno razvijenu ekolo\u0161ku svest koja je u porastu. Me\u0111utim, napomenuli su da prostor za napredak postoji i to posebno kada je u pitanju upotreba plasti\u010dnih kesa.<\/p>\n Naime, u 2019. godini je porastao broj mladih koji uvek koriste plasti\u010dne kese prilikom kupovine: i to sa 16 odsto u 2018. na 45 odsto u 2019. godini. Kada je u pitanju recikliranje i sortiranje otpada, 42 odsto mladih u Srbiji je pre dve godine reklo da povremeno reciklira, 22 da to uvek \u010dini, a 36 odsto da nikada ne sortira niti reciklira otpad.<\/p>\n U navedenom periodu najve\u0107i broj mladih nije u\u010destvovao u nekoj akciji na temu za\u0161tite \u017eivotne sredine. Tek oko 13 odsto njih jeste u\u010destvovalo u takvim akcijama, a me\u0111u njima su najvi\u0161e bile zastupljene devojke i mladi uzrasta od 10 godina do 24 godine.\u00a0<\/p>\n Re\u0161enje <\/strong><\/p>\n Potencijalno, ali ne i trajno re\u0161enje jesu akcije \u010di\u0161\u0107enja zelenih povr\u0161ina od otpada. Jedna od njih je i Trash Hero. Dragana Kati\u0107, osniva\u010dica prvog poglavlja svetske Trash hero organizacije u Srbiji, bila je sagovornica i 25. epizode podkasta \u201cReaguj!\u201d. Tada nam je objasnila da je cela ideja krenula od organizovanja akcija \u010di\u0161\u0107enja na dru\u0161tvenim mre\u017eama.\u00a0<\/p>\n \u201eOd 2018.\u00a0smo napravili 23 akcije i u njima skupili sigurno preko pet tona otpada, \u0161to je onako zna\u010dajna cifra ako se razmi\u0161lja o tome da je to otpad iz prirode, iz na\u0161ih gradskih \u0161uma. Broj volontera koji je do sada u\u010destvovao je preko 5 hiljada u celoj Srbiji, zato \u0161to smo mi pro\u0161le godine pokrenuli i taj Trash izazov koji je podrazumevao da se male grupe ljudi organizuju i o\u010diste svoj kraj, tako da je tu bilo jako mnogo akcija i to je tako dobilo \u0161iru\u00a0 dimenziju\u201c, objasnila je Kati\u0107.<\/p>\n S druge strane, eko preduzetni\u0161tvo re\u0161ava deo problema za\u0161tite \u017eivotne sredine, ali i nezaposlenost mladih koja je u Srbiji na visokom nivou. Primer dobre prakse je i Eko Kurir, koji je prva ekolo\u0161ka kurirska slu\u017eba sa licencom koja obavlja dostavu biciklima na teritoriji grada Novog Sada. Poslovne prilke se ne dobijaju, one se stvaraju, smatra Goran \u0110eri\u0107 iz ove organizacije.\u00a0\u00a0<\/p>\n \u201cPosle zavr\u0161etka studija nismo imali \u0161ta pametnije da radimo i onda smo krenuli tako iz tog nekog drugarstva i zajedni\u0161tva, po uzoru na neke holandske sli\u010dne pri\u010de. Hteli smo to da implementiramo u neku na\u0161u sredinu u kojoj smo hteli da ostanemo. S tim da nije bilo sad mnogo izbora tu. Morali smo da izmislimo ovako ne\u0161to da bi imali tu priliku\u201d, rekao je \u0110eri\u0107.<\/p>\n Ovo izdanje podkasta dostupno je u video i audio formatu, a cela u\u017eivo emisija mo\u017ee se prona\u0107i na Fejsbuk stranici NDNV Media Hub, kao i na stranici EU info point Novi Sad.<\/p>\n Saradnici emisije: Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Aleksandra Bu\u010dko, Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji\u0107<\/p>\n