Mo\u017ee se re\u0107i da nam je 2020. godinu obele\u017eio nov nepoznat virus. <\/p>\n
I pre nego \u0161to nas je zadeisila pandemija korona virusa, neki ljudi na polo\u017eajima poput predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a i kasnijeg \u010dlana Kriznog \u0161taba dr Branimira Nestorovi\u0107a govorili su o virusu korone kao da nije ni\u0161ta u pitanju.<\/p>\n
INFODEMIJA I TEORIJE ZAVERE ZA VREME KORONE<\/strong><\/p>\n Ipak, pojavom korone kod nas i progla\u0161enjem pandemije – do\u0161lo je i do stvaranja raznih teorija zavera. Upravo te dezinformacije o korona virusu Marija Vu\u010di\u0107, fekt\u010dek novinarka iz Raskrikavanja, izdvaja kao ne\u0161to \u0161to je obele\u017eilo prethodnu godinu. Ipak se jednom izjavom mo\u017ee zaokru\u017eiti cela godina.<\/p>\n Tokom tri godine postojanja, tim Raskrikavanja razotkrivao je dezinformacije, manipulacije, la\u017ene vesti o svim pitanjima, pa su se tako suo\u010dili i sa teorijama zavere o novom nepoznatom virusu. Me\u0111utim, osim dezinformacija o koronavirusu, navodi na\u0161a sagovornica, \u017eivot u strahu doprineo je \u0161irenju la\u017enih vesti i o temama koje nemaju veze sa pandemijom.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, navodi Vu\u010di\u0107, za \u0161irenje la\u017enih vesti neko ima interes, a to nisu gra\u0111ani.<\/p>\n Tokom pandemije korona virusa, ljudi su, \u010desto zbog primoranosti da ostanu kod ku\u0107e, vi\u0161e pratili medijske sadr\u017eaje i bivali bombardovani informacijama. Tako se pojavio novi termin – infodemija. Me\u0111utim, ve\u0107 na samom po\u010detku pandemije pojavio se veliki broj la\u017enih informacija u vezi sa virusom korona, njegovim nastankom, merama prevencije i na\u010dinima le\u010denja.<\/p>\n Stefan Janji\u0107, urednik portala FakeNews Traga\u010d, nagla\u0161ava da, uprkos trudu odre\u0111enih redakcija u Srbiji, razotkrivene la\u017ene vesti \u010desto su manje vidljive od prvobitnih informacija. Kako ka\u017ee, ove redakcije nemaju veliki domet, kao \u0161to to imaju mediji koji \u0161ire dezinformacije na prvom mestu.<\/p>\n Janji\u0107 smatra da, pored medija, deo odgovornosti mora pripasti i nau\u010dnicima od kojih se o\u010dekuje da javnost informi\u0161u i obrazuju tokom pandemije. U suprotnom, ka\u017ee Janji\u0107, njihovo mesto bi\u0107e i biva usupljeno kvazinau\u010dnicima.<\/p>\n ISTRA\u017dIVA\u010cKI NOVINARI \u2013 PRVI U REDOVIMA<\/strong><\/p>\n Nova de\u0161avanja doprinela su ne samo tom da fekt\u010dek novinari imaju pune ruke posla. Neizbe\u017eno su prethodnu godinu obele\u017eile pri\u010de istra\u017eiva\u010dkih novinara. I iako znamo kakve posledice \u010desto trpe istra\u017eiva\u010dki novinari – na\u0161e koleginice i kolege odlu\u010dno su se nosili njima, jer su i te pri\u010de ozna\u010dile godinu iza nas. Urednik Vojvo\u0111anskog istra\u017eiva\u010dko-analiti\u010dkog centra (VOICE) Dinko Gruhonji\u0107 iz mase istra\u017eiva\u010dkih pri\u010da na ovom portalu izdvaja serijal o javnim nabavkama i dodaje da se nada da \u0107e se Tu\u017eila\u0161tvo pozabaviti tim podacima.<\/p>\n Ekipa VOICE-a u 2020. godini pozabavila se i problemom dr\u017eavnih poljoprivrednih zemlji\u0161ta. Kako navodi Gruhonji\u0107, to je vojvo\u0111anska tema zbog najve\u0107eg procenta obradivog zemlji\u0161ta u Srbiji koji je u pokrajini. Izdavanje dr\u017eavnog poljoprivrednog zemlji\u0161ta u Vojvodini postao je unosan biznis jer je veza u institucijama koje odlu\u010duju o izadavanju potrebna.<\/p>\n Gruhonji\u0107 navodi da je VOICE istra\u017eivanjem do\u0161ao do podataka da su se neki ljudi na taj na\u010din obogatili vi\u0161e nego nekada\u0161nja porodica Dun\u0111erski.<\/p>\n Kada je re\u010d o istra\u017eiva\u010dkim pri\u010dama na nivou Srbije, Dinko Gruhonji\u0107 izdvaja istra\u017eiva\u010dke pri\u010de nekoliko medija koji su istra\u017eivali pri\u010du o uzgoju marihuane u Jovanjici nedaleko od Beograda.<\/p>\n Gruhonji\u0107 ovu pri\u010du izdvaja jer je na tragu sukoba u redovima vladaju\u0107e Srpske napredne stranke.<\/p>\n NEOBI\u010cNI IZBORI U NEOBI\u010cNA VREMENA<\/strong> <\/strong><\/p>\n Pro\u0161lu 2020. godinu pamti\u0107emo i po zaista neobi\u010dnim izborima. Neobi\u010dni i zbog situacije u vezi sa pandemijom korona virusa koja je predizborne aktivnosti stranaka svela na minimum, ali i zbog bojkota velikog dela opozcije.<\/p>\n Vujo Ili\u0107, savetnik za javne politike i istra\u017eivanja Centra za istra\u017eivanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), podse\u0107a da je bojkot bio najavljen ve\u0107 2019. godine kada su opozicioni poslanici odlu\u010dili da ne dolaze na sednice Skup\u0161tine tra\u017ee\u0107i izmenu izbornih pravila kako bi ona bila ravnopravnija. I pored vi\u0161e mese\u010dnih razgovora o izbornim uslovima izme\u0111u vlasti i opozcije, vlast je ipak odlu\u010dila da promeni neke stvari, kao \u0161to je smanjivanje cenzusa za ve\u0107inske stranke na 3%.<\/p>\n Ipak, kada je do\u0161lo do izbora \u2013 nezadovoljni promenjenim pravilima izborne trke, veliki deo parlamentarne i vanparlamentarne opozicije odlu\u010dio je da ih bojkotuje.<\/p>\n Osim toga, usred kampanje do\u0161lo je do progla\u0161enja pandemije korona virusa, pa se zvani\u010dno i prekinula predizborna trka. Ipak, sva ta de\u0161avanja, na\u0161 sagovornik navodi, uticali su da ovo budu neobi\u010dni izbori.<\/p>\n Nakon izbora, protesta i leta \u2013 do\u0161lo je do kona\u010dnog formiranja Skup\u0161tine, a onda se \u010dekalo dosta dugo na formiranje nove vlade.<\/p>\n Ipak, iako se dugo \u010dekalo na formiranje Skup\u0161tine, izbor Vlade \u2013 u jednom od obra\u0107anja nakon zavr\u0161enog tog dela posla, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 naglasio je da \u0107e ova vlada i skup\u0161tina imati ograni\u010den rok trajanja, pa umesto \u010detiri \u2013 traja\u0107e dve \u2013 otvaraju\u0107i tom izjavom mogu\u0107nost da se ti vanredni parlamentarni izbori poklopiti sa redovnim predsedni\u010dkim i beogradskim izborima na prole\u0107e 2022. godine.<\/p>\n I ovu izjavu, na\u0161 sagovornik Ili\u0107 iz CRTA-e ocenjuje kao neobi\u010dnu.<\/p>\n NOVINARI – #POSLEDNJALINIJAODBRANE<\/strong><\/p>\n Kraj godine, na\u017ealost, obele\u017eili su napadi na na\u0161e kolege novinare i novinarke. Kako smo u prethodnoj epizodi podkasta Reaguj napomenuli – bilo je oko 47 samo verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija. Ovo je najve\u0107i broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. broj verbalnih napada na novinarke i novinare se pove\u0107ava. Ako poku\u0161amo da napravimo retrospektivu slobode medija u Srbiji u prethodnoj godini, moramo da spomenemo hap\u0161enje novinarke Ane Lali\u0107, vre\u0111anje \u017dakline Tatalovi\u0107 posle svake konferencije Kriznog \u0161taba, zaklju\u010dak Vlade o informisanju u vreme pandemije korona virusa kojim je zapravo ograni\u010deno izve\u0161tavanje medija, kao i pretnje upu\u0107ene urednici Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije Milici \u0160ari\u0107 i uredniku Vojvo\u0111anskog istra\u017eiva\u010dko-analiti\u010dkog centra Dinku Gruhonji\u0107u.<\/p>\n Potpredsednica Nezavisnog dru\u0161tva novinara Vojvodine Maja Le\u0111enac ka\u017ee da vlast nije olak\u0161avala posao novinarima, koji tokom pandemije moraju da izve\u0161tavaju jo\u0161 odgovornije nego ina\u010de.<\/p>\n Od marta 2020. umrlo je vi\u0161e od 600 novinara od koronavirusa na celom svetu. Ali nije samo virus taj koji ugro\u017eava pravi\u010dno i objektivno informisanje. Jer, u svetu je tokom 2020. godine ubijeno 50 novinara, a ve\u0107ina njih ubijeni su u zemljama koje nisu u ratu, objavila je u godi\u0161njem izve\u0161taju organizacija Reporteri bez granica. U zemljama koje nisu u ratu ubijena su 34 novinara, pi\u0161e u izve\u0161taju za period od 1. januara do 15. decembra 2020. godine. Kao i ranijih godina, za novinare je najopasnije bilo istra\u017eiva\u010dko novinarstvo i pisanje o korupciji i organizovanom kriminalu. Dodaje se, me\u0111utim, i da je zbog pandemije znatno manji broj novinara izve\u0161tavao sa terena nego ranijih godina. 387 novinara bilo je zatvoreno u 2020, a Reporteri bez granica ocenjuju da je re\u010d o \u201cistorijski visokom broju\u201d.<\/p>\n Maja Le\u0111enac nagla\u0161ava da je u ovakvim trenucima neophodno da gra\u0111ani poka\u017eu solidarnost, ali i da oni nisu svesni da informacije koje im novinari pru\u017eaju mogu da budu njihovo oru\u017eje.<\/p>\n Le\u0111enac smatra da novinare nije lako u\u0107utkati, bez obzira na sve napore vlada \u0161irom sveta. To \u0161to je vlast upla\u0161ena zna\u010di da su novinari na pravom putu.<\/p>\n A \u0161ta o\u010dekivati od 2021. godine? Maja Le\u0111enac ka\u017ee da Nezavisno dru\u0161tvo novinara Vojvodine, bez obzira na sva de\u0161avanja u 2020. godini, u novu ulazi sa puno optimizma i nade.\u00a0<\/p>\n Saradnici emisije: Aleksandra Bu\u010dko, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji\u0107.\u00a0<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U \u010detrdesetoj i tre\u0107oj epizodi podkasta Reaguj! poku\u0161a\u0107emo da napravimo rekapitulaciju 2020. godine. Govori\u0107emo o infodemiji koja je preplavila planetu, pandemiji, i dezinformacijama i teorijama zavere koje su je verno pratile – jer to su ti negativni haj<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":29512,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-32541","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32541","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32541"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32541\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64786,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32541\/revisions\/64786"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29512"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32541"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32541"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32541"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}