Prva stvar koje mladi novinari i novinarke moraju da znaju \u2013 jeste da svaki njihov rad treba da bude potkrepljen \u010dinjenicama. Ali, nije sve to tako prosto kao \u0161to bi trebalo da izgleda. \u0160ta se de\u0161ava kada novinarke i novinari objave te \u010dinjenice? U zavisnosti od portala na kojima rade i koje teme obra\u0111uju – dobijaju pretnje od onih kojima se te \u010dinjenice ne dopadaju, a neretko se plasiraju dezinformacije o njima ili redakciji.<\/p>\n
Tako je poslednji mesec u 2020. godini ozna\u010dio jo\u0161 jedan napad na \u010dlana na\u0161e profesije. Po\u010detkom decembra na privatni tviter nalog Milice \u0160air\u0107, glavne urednice Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije, stigle su pretnje.<\/p>\n
PUSTI PSE NA NOVINARE<\/strong><\/p>\n Drugog decembra na tviter profilu Milice \u0160ari\u0107 na\u0161la se poruka jednog tviter korsnika koji ju je mizogino i seksisti\u010dki vre\u0111ao i rekao da \u201eim se bli\u017ei kraj\u201c. Istog dana, na CINS-ovom fejsbuk nalogu javila se osoba koja ih je nazvala \u201eSoro\u0161evim pla\u0107enicima\u201c, rekla da \u0107e ih sti\u0107i pravda i dodala da ima jo\u0161 njih \u201ebudnih\u201c sugeri\u0161i\u0107i da ima jo\u0161 onih kojima smetaju pisanja ovog istra\u017eiva\u010dkog medija.<\/p>\n Kako za podkast Reaguj navodi \u0160ari\u0107, ovo je prva pretnja smr\u0107u njoj, a i prva pretnja koju je CINS dobio posle nekoliko godina. Na\u0161a sagovornica dodaje da se \u010desto de\u0161ava da ih nazivaju izdajnicima, pla\u0107enicima, ali da je ovo prvi put da im neko preti direktno. Zato je glavna urednica CINS-a, zajedno sa svojim timom, odlu\u010dila da podnese krivi\u010dnu prijavu protiv ovih ljudi.<\/p>\n Ovaj napad na urednicu i redakciju CINS-a usledio je nakon objave istra\u017eivanja o povezanosti kampanje za bojkot izbora u junu ove godine i \u010delnika opozicije. Ipak, neke koleginice i kolege kritikovali su redakciju Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije optu\u017euju\u0107i ih da nesvesno rade na odbrani vlasti jer o opoziciji pi\u0161u u lo\u0161em svetlu i time stvaraju mogu\u0107nosti da se \u0161ire dezinformacije o novinarima ovog istra\u017eiva\u010dkog medija.<\/p>\n Ipak, nezavisnost medija, standardi i \u010dinjenice koje su u odbrani javnog interesa gra\u0111anki i gra\u0111ana Srbije treba da budu putevi kojima novinari treba da idu. Svrstavanje u neku politi\u010dku kolonu u javnom prostoru, novinarima donosi napade, ali de\u0161ava se i da kada se objave \u010dinjenice dolazi do napada iako se \u0161titi javni interes.<\/p>\n Osim napada na dru\u0161tvenim mre\u017eama, de\u0161avaju se i indirektni i direktni napadi na novinare. Jedan od poslednjih slu\u010dajeva je i slu\u010daj urednika VOICE-a i dugogodi\u0161njeg noviara Dinka Gruhonji\u0107a na \u010dijem ulazu u zgradu su osvanuli grafiti. Kako ka\u017ee, ovo je bio na\u010din da osobe koje su uradile grafite poka\u017eu da znaju gde on \u017eivi, ali i da upozore da sva\u0161ta mo\u017ee da mu se desi.<\/p>\n SRAMNA STATISTIKA<\/strong><\/p>\n Neistiniti navodi o novianrima koji objektivno i profesionalno rade svoj posao dovode do toga da se poljulja kredibilitet samog novianra, ali i da sam novinar po\u010dne da preispituje vrednost njegovog rada. Veljko Mili\u0107 advokat Nezavisnog dru\u0161tva novinara Vojvdine obja\u0161njava da je sa napadaima na novianre napadnuta i sloboda izra\u017eavanja, a bez nje nema ni demokratije.<\/p>\n Oko 47 verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija, stoji u Bazi Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije. Ovo je najve\u0107i broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. se broj verbalnih napada na novinarke i novinare nastavlja.<\/p>\n Veliki udeo u verbalnim napadima i razlozima za napade imaju razni portali \u010diji se impresum ne zna i \u010dije je stvarno vlasni\u0161tvo skirveno \u2013 a oni nastavljaju da objavljuju neistine o kolegnicima i kolegama.<\/p>\n Jedan od takvih portala je i Prismotra.net o \u010dijem je radu nedavno pisao urednik fekt\u010dek rubrike Vojvo\u0111anskog istra\u017eiva\u010dko-analiti\u010dkog centra Darko \u0160per. U tom trekstu \u0160epr anlizira ne samo vlasni\u0161tvo portala i domena, njegove pristali ve\u0107 i novianrke i novinare o kojima ovaj portal pi\u0161e.\u00a0<\/p>\n NOVINARKE UGRO\u017dENIJE<\/strong><\/p>\n Simptomati\u010dno, a ujedno i degutantno je da najvi\u0161e pretnji i dezinformacija je upu\u0107eno novinarkama, a grupa Novinarke protiv nasilja nad \u017eenama reagovala je svaki put kada do\u0111e do napada na neku od koleginica.<\/p>\n Grupa Novinarke protiv nasilja nad \u017eenama nastala je kao javna odbrana sve \u010de\u0161\u0107eg napada na \u017eene u javnom prostoru, a trenutno broji oko 40 \u010dlanica. Tamara Uro\u0161evi\u0107 za podkast Reaguj! sa\u017eima verbalne napade na novinarke, ka\u017ee da postoje dva tipi\u010dna primera nasilja prema novinarkama:\u00a0<\/p>\n Ipak, sve ovo dovodi do zaklju\u010dka da su novinarke u Srbiji dvostruko ugro\u017eene, navodi Uro\u0161evi\u0107: i zbog profesije, koja \u010desto mo\u017ee biti rizi\u010dna, i zbog same \u010dinjenice da su \u017eene koje \u017eive u jednom patrijarhalnom dru\u0161tvu.\u00a0<\/p>\n \u0160TA JE NOVINARIMA \u010cINITI?<\/strong><\/p>\n Ako novinari smatraju da im preti neposredna opasnost na \u017eivot ili telo treba odmah da obaveste policiju. To je jedan od najbr\u017eih i najefikasnijih na\u010dina, ali mora brzo da se reaguje. Ukoliko ta opasnost nije neposredna, odnosno ako se radi o pretnjama i ugro\u017eavanjima koji se de\u0161avaju putem interneta i dalje treba da prijavljuju takva dela i da uz pomo\u0107 pravnih slu\u017ebi koje postoje kod skoro svakog udru\u017eenja osmisle najbolji na\u010din kako pristupiti probelmu. Tu su naravno i kontakt ta\u010dke koje su uspostavljene kako bi novianrima podr\u0161ka bila u svakom periodu dana ili no\u0107i dostupna.\u00a0<\/p>\n Veljko Mili\u0107 advokat Nezavisnog dru\u0161tva novinara Vojvdine obja\u0161njava da je potrebno razlikovati parnice koje se vode zbog razli\u010ditih neistina koje su objavljene o \u010dlanovima i novinarima od krivi\u010dnih dela koji su izvr\u0161ene \u0161tetu \u010dlanova jer se za njih vode krivi\u010dni postupci, o kojima se brine tu\u017eila\u0161tvo.\u00a0<\/p>\n NDNV trenutno vodi vi\u0161e od 20 parni\u010dnih postupaka zbog neistinitih navoda o \u010dlanovima ovog udur\u017eenja.<\/p>\n DEVEDESETE \u2013 UZROK OVAKVOG STANJA, ALI NIJE TOLIKO OPASNO<\/strong><\/p>\n Dana\u0161nju situaciju mnogi upore\u0111uju sa devedesetim godinama. Dinko Gruhonji\u0107 je mi\u0161ljenja da su uzrok dana\u0161njeg re\u017eima i odnosa prema novinarima upravo te 90e godine, kada je, kako ka\u017ee, sve po\u010delo. Ipak, ne \u017eeli da uporedi to vreme sa bilo kojim vremenima posle toga jer su, navodi, ta vremena bila takore\u0107i neregularna. Ratovi, etni\u010dka \u010di\u0161\u0107enja, genocid, stradanja, sankcije. Gruhonji\u0107 navodi da kolikogod nam se dana\u0161nja vremena \u010dinila groznim i ona to u svakom slu\u010daju u nekim aspektima i jesu – nema ni\u0161ta groznije od rata. S te strane je to neuporedivo.<\/p>\n On kroz primere nere\u0161enih slu\u010dajeva napada na novinare oslikava atmosferu koja se godinama gaji u Srbiji – atmosferu da je sasvim u redu napadati i zastra\u0161ivati novinare.<\/p>\n Nezavisno udru\u017eenja novinara Srbije nastalo je 1994. godine kada je grupa novinara shvatila da ih, tada, reprezentativno udru\u017eenje na nivou Srbije \u2013 Udru\u017eenje novinara Srbije ne predstavlja na pravi na\u010din i optu\u017euje na osnovu neistina kao i tada\u0161nja vlast. Sli\u010dnost, ali i veliku razliku u odnosu na devedesete vidi i predsednik NUNS-a, \u017deljko Bodro\u017ei\u0107:<\/p>\n Iako su na\u010dini cenzure 90ih bili agresivniji i otvoreniji, dana\u0161nja suptilna cenzura nikako nije bezazlena. Pojavom novih tehnologija, do\u0161lo se i do novih na\u010dina za kontrolisanje medija. Umesto argumenata iznose se napadi na novinare li\u010dno, kako bi tema javne konverzacije postala odre\u0111ena li\u010dnost, a ne problem u dru\u0161tvu.\u00a0<\/p>\n U takvoj atmosferi, novinar te\u0161ko mo\u017ee da do\u0111e do pravde jer nailazi na nekoliko \u010deli\u010dnih zidova u samom procesu.\u00a0<\/p>\n Iako u medijskoj sferi postoje vi\u0161e udru\u017eenja koja \u0161tite profesiju, ne reaguju svi isto kada su u pitanju napadi na novinarke i novinare. Tako, postoji i tre\u0107e reprezentativno udru\u017eenje dru\u017eenje novinara u Srbiji – Udru\u017eenje novinara Srbije. Hteli smo da saznamo i njihov stav na ovu temu, ali na na\u0161e mejlove do snimanja ovog izdanja nismo dobili odgovore.<\/p>\n \u0160TA DA RADE GRA\u0110ANI?<\/strong><\/p>\n Bodro\u017ei\u0107 i sam ka\u017ee da je u ovom pravnom sistemu te\u0161ko do\u0107i do pravde, a Tamara Uro\u0161evi\u0107 dodaje i da preventivno nijedan napad na \u017eenu, tako i novinarku nije spre\u010den. A nije ni procesuiran ni izve\u0161tavan na pravi na\u010din o tome \u0161ta se radi kada se desi nasilje prema \u017eeni, pa onda ni nasilje prema nekoj novinarki. Ipak, ne treba odustati od podizanja svesti gra\u0111ana o va\u017enosti problema nasilja i nad novinarkama i nad novinarima.\u00a0<\/p>\n Na\u0161a sagovornica podse\u0107a da je sloboda govora ograni\u010dena govorom mr\u017enje, kao i da se nasilje koje se dogodi u onlajn svetu, ukoliko se ne sankcioni\u0161e na adekvatan na\u010din, mo\u017ee preliti i u druge sfere \u017eivota. Upozorava da nereagovanje nadle\u017enih institucija na pojedina\u010dne slu\u010dajeve nasilja prema novinarkama za posledicu mo\u017ee imati umno\u017eavanje takvih slu\u010dajeva.<\/p>\n Reagovanje je potrebno i kada su u pitanju institucije, naravno, ali i kada su u pitanju koleginice i kolege i sami gra\u0111ani. I sam DInko Gruhonji\u0107 to potvr\u0111uje na spostvenom iskustvu. Iste ve\u010deri kada su grafiti osvanuli na zgradi u kojoj \u017eivi, oko stotinu gra\u0111ana skupilo se kako bi prekre\u010dilo grafite i na taj na\u010din mu pru\u017eili podr\u0161ku. On nagla\u0161ava, da je taj korak bio od izuzetne va\u017enosti za njega i njegovu porodicu. Dodaje da su ovakvi potezi neophodni za dru\u0161tvo kako bi se solidarnost pro\u0161irila na sve aspekte \u017eivota.<\/p>\n Novinar dakle svojim izve\u0161tavanjem \u010da\u010dne nekog, i od te osobe dobije pretnju, male su \u0161anse da \u0107e ga dr\u017eava za\u0161titi jer to ne posmatra kao problem ili namerno ne \u017eeli da ulazi u to. Ako je pak taj neko \u010da\u010dnut dr\u017eava, odnosno politi\u010dari koji njom upravljaju, novinar protiv sebe mo\u017ee dobiti celu kampanju. A prema pravilu \u201ekadija te tu\u017ei, kadija ti sudi\u201c ja\u010di uvek izlazi kao pobednik. Uprkos svemu tome, re\u0161enje postoji, a to je javnost, navodi \u017deljko Bodro\u017ei\u0107 iz NUNSa.<\/p>\n Urednica CINS-a Milica \u0160ari\u0107 ka\u017ee da i pored napada sa svih strana, pa \u010dak i od kolega \u2013 novinari moraju da se okrenu svojim redkacijama, da se okrenu sebi i o\u010dvrsnu.<\/p>\n Na kraju, Milica \u0160ari\u0107, podvla\u010di da je pre svega potrebna neka vrsta pismenosti \u2013 naro\u010dito medijske, kao i da posvetimo vi\u0161e vremena onome o \u010demu zaklju\u010dujemo.\u00a0<\/p>\n Saradnici emisije: Aleksandra Bu\u010dko, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji\u0107.<\/p>\n \u00a0<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prva stvar koje mladi novinari i novinarke moraju da znaju \u2013 jeste da svaki njihov rad treba da bude potkrepljen \u010dinjenicama. Ali, nije sve to tako prosto kao \u0161to bi trebalo da izgleda. \u0160ta se de\u0161ava kada novinarke i novinari objave te \u010dinjenice? U zavisn<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":29512,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-31786","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31786","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31786"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31786\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64787,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31786\/revisions\/64787"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29512"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31786"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31786"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31786"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}