Nepoznavanje odnosno nezainteresovanost gra\u0111ana sa svoj novac mo\u017ee eskalirati korupcijom koji je ozbiljni dru\u0161tveni problem i jedan od glavnih faktora za\u0161to siroma\u0161ne zemlje ostaju siroma\u0161ne. Ne samo da siroma\u0161ne dr\u017eave takve i ostaju zbog korupcije, ve\u0107 ona dovodi do sve ve\u0107ih i o\u010diglednijih klasnih razlika izme\u0111u gra\u0111ana, iliti elite i gra\u0111anstva.\u00a0<\/p>\n
Za po\u010detak bi trebalo promeniti \u0161tav kod gra\u0111ana da bi gra\u0111ani posle onoliko godina zapravo trebali da po\u010dnu da se odnose prema javnoj kasi kao prema svom nov\u010daniku, kao prema svom ku\u0107nom bud\u017eetu, a to zna\u010di da zaista onoliko koliko prate stanje u svom nov\u010daniku na isti taj na\u010din treba da imaju pa\u017enju i interesovanje kao \u0161to pitaju svog supru\u017enika i \u010dlanove doma\u0107instva, smatra istra\u017eiva\u010dka novinarka Ranka Ivanovska koja za VOICE prati tokove novca na lokalnom nivou.<\/p>\n
\u201cMislim da zapravo ne treba o\u010dekivati i od novinara i od gra\u0111ana da postanu ekonomski eksperti ve\u0107 da treba da budemo jako dosadni sa banalnim pitanjima \u2018nismo vas razumeli – objasnite nam\u2019. Mislim da bi to predstavljalo onu neku pravu direktnu demokratiju, a ne to da se bavimo istra\u017eivanjima koji prevazilaze na\u0161a znanja\u201d, navodi Ivanovska.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan problem neznanja gra\u0111ana o ekonosmskim procesima i tokovima je i nepo\u0161tovanje odnosno neispuvanjavnje potro\u0161a\u010dkih prava. Prava postoje, \u010dak su i u nekim slu\u010dajevima u Srbiji ve\u0107a negu u Evropskoj uniji, me\u0111utim gra\u0111ani ne znaju kako da ih iskoriste navodi Nenad Bumbi\u0107 iz Za\u0161tite potro\u0161a\u010da Beograd.<\/p>\n
Kompanije veoma zloupotrbljavaju, to na neki na\u010din radi i na\u0161a dr\u017eava, funkcionalnu, ekonomsku i pravnu nepismenost na\u0161ih gra\u0111ana. Mi u na\u0161em radu bukvlnano se susre\u0107emo u polovini slu\u010dajeva, da gra\u0111ane moramo da u\u010dimo nekim elementarnim stvarima koje treba da su stekli tokom \u0161kolovanja. I onda do\u0111emo u situaciju zbog tako elemantarnih neznanja da na papiru imamo sva prava gra\u0111ana kao gra\u0111ani EU, a onda zbog te funkcionalne nepismenosti i zbog neprimenjivanja zakona od strane dr\u017eave mi na kraju do\u0111emo do toga da mi zaista ne mo\u017eemo da ostvarimo svoja prava i da ona ostanu na papiru.\u201d – obja\u0161njava Bumbi\u0107.<\/p>\n
Re\u0161enje<\/strong><\/p>\n Finansijski forenzi\u010dar VOICE-a, Milo\u0161 Kati\u0107 ka\u017ee gde se gra\u0111ani mogu informisati o na\u010dinu kori\u0161\u0107enja bud\u017eeta u svojoj lokalnoj samoupravi. Prvo mesto informisanja mogu biti sami sajtovi gradova i op\u0161tina, a drugo novoformirani sajt i baza podataka bud\u017eeti.data.gov.rs\u00a0<\/p>\n \u201cPre svega lokalne samouprave su u obavezi da svoje bud\u017eete objavljuju javno na op\u0161tinskim ili stranicama gradskih uprava. To je prva stvar. A druga stvar je baza podataka koja se onlajn pojavila krajem novembra, na kojoj se nalaze bud\u017eeti oko 90 gradova i op\u0161tina u formi otvorenih podataka. I to je sigurno jedan zna\u010dajan iskorak kada govorimo o transparentnosti podataka i tro\u0161enju bud\u017eetskog novca, jer na jednom mestu imate sumirano 90 bud\u017eeta razvrstanih po prihodima i rashodima\u201d, navodi Kati\u0107.<\/p>\n Novinar portala Nova ekonomija, Mijat Laki\u0107evi\u0107 odgovornost okre\u0107e ka medijima, odnosno politi\u010darima, koji pod teme dana ne stavljaju obi\u010dne, svakodnevne probleme.<\/p>\n \u201cJa ne mislim da su ljudi ekonomski nepismeni. Nije se uspostavio takav dru\u0161tveni i intelektualni okvir koji bi ljudima obi\u010dnim, a onda i novinarima, dozvolio da te teme koje su \u017eivotne, u\u0111u u prvi plan. Nego se stalno name\u0107u neke druge koje prosto pa\u017enju javnosti odvla\u010de od onoga \u0161to bi trebalo da im je najpre\u010de i najbli\u017ee, a to je njihov \u017eivotni standard i kvalitet njihovog \u017eivota\u201d, navodi Laki\u0107evi\u0107.\u00a0<\/p>\n Mladi \u0107e se u budu\u0107nosti sve ranije susretati sa dono\u0161enjem finansijskih odluka. Tako, \u010dak 90% petnaestogodi\u0161njaka u Sloveniji ima ra\u010dun u banci, odnosno 37% u Hrtvatskoj, navodi se u istra\u017eivanju \u201cFinansijska pismenost, ve\u0161tina 21. veka\u201d koje je sproveo UNICEF. U\u010denici koji su pokazali visoku finansijsku pismenost, pokazali su i snala\u017eenje u oblastima poput matematike, \u010ditanja i nauke. Deci koja i ina\u010de rastu u manje podsticajnim sredinama umanjene \u0161anse da te razlike nadoknade i da steknu punu afirmaciju u odraslom dobu.<\/p>\n Preporuka Unicefa pozvana ovm istra\u017eivanjem jeste da je potrebno je sprovesti niz kampanja koje \u0107e podi\u0107i svest o tome \u0161ta zna\u010di biti finansijski pismen i za\u0161to je to va\u017eno, uklju\u010duju\u0107i i promociju za\u0161tite od finansijskih rizika. Ciljna grupa bi trebalo da bude gra\u0111anstvo u celini, ali, zbog zna\u010daja finansijske pismenosti za funkcionisanje u profesionalnim i gra\u0111anskim ulogama, ove kampanje bi pre svega trebalo, jezikom i sadr\u017eajem, adresirati na mlade ljude \u0161kolskog uzrasta i sprovoditi ih sistematski, preko obrazovnih ustanova.\u00a0<\/p>\n Saradnici emisije: Aleksandra Bu\u010dko, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U \u010detrdesetoj i prvoj epizodi podkasta \u201cReaguj!\u201d pri\u010damo o ekonosmoj pismenosti, kako ona uti\u010de na \u017eivotni standard i demokratiju i da li o njoj teba da brine \u0161kola, mediji ili dr\u017eava.<\/p>\n Godina se zavr\u0161ava kraju, \u0161to je i vreme kada se, pored praznika, for<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":29512,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-31455","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31455","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31455"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31455\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64788,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31455\/revisions\/64788"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29512"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31455"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31455"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31455"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}