{"id":25946,"date":"2020-10-21T07:07:39","date_gmt":"2020-10-21T07:07:39","guid":{"rendered":"https:\/\/podcast.rs\/?p=25946"},"modified":"2023-02-04T14:59:37","modified_gmt":"2023-02-04T12:59:37","slug":"033-16-manje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/podcast.rs\/en\/033-16-manje\/","title":{"rendered":"033 – 16% manje"},"content":{"rendered":"

Pandemija korona-virusa dovela je do pove\u0107anja nezaposlenosti jer su mnogi ostali bez posla. U saop\u0161tenju Republi\u010dkog zavoda za statistiku koji je za drugi kvartal 2020. godine uradio Anketu o radnoj snazi navodi se da je do\u0161lo do smanjenja zaposlenosti i nezaposlenosti na ra\u010dun pove\u0107anja neaktivnosti. Dok je smanjenje nezaposlenosti ravnomerno raspore\u0111eno kod oba pola, do pada zaposlenosti je do\u0161lo isklju\u010divo kod \u017eena.<\/strong><\/p>\n

STATISTIKA: \u017dENE DISKRIMINISANIJE
\n<\/h3>\n

Prema poslednjem statisti\u010dkom biltenu Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, objavljenom u septembru, u Srbiji je trenutno prijavljeno 508 hiljada nezaposlenih, od \u010dega vi\u0161e od polovine – 282 hiljade \u010dine \u017eene. <\/p>\n

\u017dene su naj\u010de\u0161\u0107e diskriminisane, prema li\u010dnom iskustvu, po osnovu pola, starosti, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, izgleda i zdravstvenog statusa.<\/p>\n

DISKRIMINACIJA – NEOGRANI\u010cEN SKUP NEMOGU\u0106NOSTI
\n<\/h3>\n

Smiljana Milinkov, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu navodi da prema istra\u017eivanjima dolazi do ve\u0107e diskriminacije \u017eena na radnom mestu. Upozoravaju\u0107e je \u0161to su u tom istra\u017eivanju pitani i mu\u0161karci koji su diskriminaciju nad \u017eenama videli \u010dak u pet kategorija.<\/p>\n

\u201eDiskriminacija prilikom zapo\u0161ljavanje ali i kasnije vrlo je prisutna. \u0160to pokazuju razli\u010dita istra\u017evanje ali i neposredno iskustvo. IPSOS je objavio istra\u017eivajne u kome se i mu\u0161karci i \u017eene sla\u017eu da su \u017eene u nepovoljnom polo\u017eaju. Nekako su i jedna i druga grupa izdvojle nekih pet segmenata. Jedno je da su \u017eene diskriminisane u situacijama, odnosno gde se najvi\u0161e pla\u0161e da \u0107e da ostanu bez posla ako odu na porodiljsko. Zatim, druga stvar je nerazumevanje poslodavca za bolovanje zbog dece. Tre\u0107a stvar je seksualno uznemiravanje. \u010cetvrta, jeste i dalje prisutne predrasude da \u017eene mogu jedako dobro da rade kao mu\u0161karci i peta je upravo ta nemogu\u0107nost napredovanja\u201c<\/em><\/p>\n

Diskriminacije ima od najni\u017eih pozicija, radnih zadataka, preko diskriminacije kada je u pitanju porodiljsko, do mnogo vi\u0161ih pozicija, do kojih i kada \u017eene do\u0111u ponovo nemaju isti status kao i mu\u0161karci. To se najlak\u0161e mo\u017ee videte i po razlike u platama. Me\u0111utim, Lup\u0161or obja\u0161njava da ne moramo da upore\u0111ujemo visoke pozicije kod mu\u0161karaca i \u017eena, jer je ta razlika vidljiva u svim segmentima.<\/p>\n

\u201eSvuda gde mu\u0161karac i \u017eena rade na istoj poziciji \u017eena uglavnom ima manju platu od mu\u0161karca. Ne mogu da sa sigurno\u0161\u0107u da tvrdim, ali recimo negde bar 75 -80% \u017eena na istim pozicijama ima manju platu od tvojih kolega mu\u0161karaca. Pritom kada je firma u problemima prvo se otpu\u0161ta \u017eena, mu\u0161karac se ostavlja jer je to on je taj koji navodno hrani porodicu, a \u017eena mo\u017ee da bude kod ku\u0107e izradi ku\u0107ne poslove i da time zadovolji svoje u\u010de\u0161\u0107e u doma\u0107instvu. Ima previ\u0161e slu\u010dajeva \u017eena koje su nam se javljale sa tim problemom da su i diskriminisane u samim poslovima – recimo jedna \u017eena nam je rekla \u201ckada treba da se nosi te\u0161ko ja sam mu\u0161ko, a kada treba da se riba pod ja sam \u017eensko\u201d. Zna\u010di postoji ta podela koje poslove mu\u0161karci ne mogu da rade ali za \u017eene to ne va\u017ei\u201c<\/em><\/p>\n

KAKO DO RAVNOPRAVNOSTI NA POSLU?\u00a0
\n<\/h3>\n

Me\u0111utim, Irena Peji\u0107, sociolo\u0161kinja i novinarka portala Ma\u0161ina, isti\u010de da mora do\u0107i do promena koje su sistematske. <\/p>\n

\u201e\u010cini mi se da promene moraju biti sveobuhvatne u smislu sistemske, ne mogu se zadr\u017eavati na kozmeti\u010dkim nivoima jer nije dovoljno da se mi nominalno zala\u017eemo protiv diskriminacije ili da je zakonom zabranjujemo ako postoji uvre\u017eeni stav da \u017eene manje znaju, manje vrede, da su manje stru\u010dne od mu\u0161karaca koje su njihove kolege. Dodatno komplikuje stvar stav da treba da ostanu ku\u0107i, da se brinu o porodici i da karijera nije njihovo polje. U tom smislu pored edukacije koja je neophodna, treba oja\u010dati i sistem podr\u0161ke u smislu otvaranje ve\u0107eg broja vrti\u0107a koji \u0107e biti javno finansirani, pa \u010dak i siroma\u0161nim \u017eenama, naro\u010dito siroma\u0161nim \u017eenama, otvaranje \u0161kola, javno finansiranje prevoza kako bi ceo taj sistem mogao da funkcioni\u0161e i gde bi se otvarao prostor da \u017eene zaista i mogu da vi\u0161e participiraju i na tr\u017ei\u0161tu rada i u politici, ali i dalje.\u201c<\/em>\u00a0<\/p>\n

Saradnici emisije: Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Iva Gaji\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Aleksandra Bu\u010dko<\/strong><\/p>\n

Pratite nas i na mre\u017eama Facebook<\/a>, Twitter<\/a>, Instagram<\/a> i platformi podcast.rs<\/a>.
\u00a0<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pandemija korona-virusa dovela je do pove\u0107anja nezaposlenosti jer su mnogi ostali bez posla. U saop\u0161tenju Republi\u010dkog zavoda za statistiku koji je za drugi kvartal 2020. godine uradio Anketu o radnoj snazi navodi se da je do\u0161lo do smanjenja zaposlenosti i<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":8393,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-25946","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25946","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25946"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25946\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64796,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25946\/revisions\/64796"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8393"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25946"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25946"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25946"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}