{"id":156883,"date":"2025-03-16T18:30:00","date_gmt":"2025-03-16T16:30:00","guid":{"rendered":"https:\/\/podcast.rs\/koliko-razumemo-ljudski-mozak-i-realnost-dr-igor-salom-kvantna-fizika-agelast-274\/"},"modified":"2026-04-29T04:06:13","modified_gmt":"2026-04-29T02:06:13","slug":"koliko-razumemo-ljudski-mozak-i-realnost-dr-igor-salom-kvantna-fizika-agelast-274","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/podcast.rs\/en\/koliko-razumemo-ljudski-mozak-i-realnost-dr-igor-salom-kvantna-fizika-agelast-274\/","title":{"rendered":"Koliko razumemo ljudski mozak i realnost? | Dr Igor Salom | Kvantna fizika | Agelast 274"},"content":{"rendered":"

Podr\u017eite me na Patreonu: https:\/\/www.patreon.com\/agelast<\/a><\/p>\n

Jednokratne donacije kanalu: https:\/\/www.paypal.me\/agelastpodcast<\/a><\/p>\n

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w<\/p>\n

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167<\/p>\n

FB: https:\/\/www.facebook.com\/galebnikacevic<\/a><\/p>\n

Instagram: https:\/\/www.instagram.com\/agelast_\/<\/a><\/p>\n

Twitter: https:\/\/twitter.com\/GalebNikacev<\/a><\/p>\n

A1: https:\/\/a1.rs\/privatni<\/a><\/p>\n

Mazda:
1. Web: https:\/\/www.mazda.rs<\/a>
2. Facebook: \u00a0<\/a><\/a>\/ mazdasrbija\u00a0 <\/a>
3. Instagram: \u00a0<\/a><\/a> \/ mazda.rs\u00a0 <\/a><\/p>\n

Ako bismo postavili zadatak grupi in\u017eenjera da naprave robota koji \u0107e, ako se udari ili padne re\u0107i: \u201eJao!“ ili ispoljiti bilo koji drugi vid bolne reakcije to, u su\u0161tini, ne bi bilo te\u0161ko. Dovoljno dobar i stru\u010dan tim ljudi bi sa dovoljnim sredstvima ovaj zadatak re\u0161io vrlo jednostavno.
Ali ukoliko bismo postavili zadatak da se napravi robot koji \u0107e, ako se udari ili padne osetiti bol, \u0161ta bismo onda uradili i odakle bismo, uop\u0161te, po\u010deli? Nemamo, kao ljudska rasa, nikakvu metodologiju da napravimo takav eksperiment. Na njega se, potom, nadovezuje slede\u0107i problem: \u010dak i da zamislimo da je neko napravio robota koji navodno ose\u0107a bol, kako bismo mogli to pouzdano da znamo?\u00a0
Nemamo nikakav na\u010din da izmerimo verodostojnost i ta\u010dnost takve izjave. Ovaj problem se zove \u201eother minds problem“, to jest, problem drugih umova“. Filozofski posmatrano, mi mo\u017eemo isklju\u010divo da posmatramo pona\u0161anja drugih ljudi, ali ne mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u da ka\u017eemo da ti drugi ljudi imaju svest. Iz ovoga proizilaze mnoge \u0161kole razumevanja problema svesti.\u00a0
Od teorije komputacionalizma, pa sve do teorija simulacije ili \u010dak da svest ne postoji ili da sve na ovome svetu ima svest, \u0161to se naziva panpsihizam. Naravno, izme\u0111u ovih ekstrema, postoji i ceo spektar razmi\u0161ljanja o ovom problemu. U krajnjem ishodu, nauka, religija i umetnost se susti\u010du u istoj ravni poku\u0161avaju\u0107i da razumeju ovaj problem.
\u0160ta onda uop\u0161te zna\u010di imati svest? \u0160ta je svest? Odakle dolazi? Gde se nalazi, ukoliko tako ne\u0161to uop\u0161te ima \u201emesto“. Na koji na\u010din se formira? Na koje sve probleme nailazimo u poku\u0161ajima da uop\u0161te razumemo ovakav, kako filizof Dejvid \u010calmers ka\u017ee \u201ehard problem“.
Od istorije civilizacije do danas, ljudi poku\u0161avaju da razumeju problem svesti. On se do po\u010detka devedesetih zvao \u201ebody-mind problem“, to jest, \u201eproblem tela i uma“, sve do Dejvida \u010calmersa koji je u svom radu iz 1995. godine, naslovljen \u201eSuo\u010davanje sa problemom svesti“, ovo pitanje podelio na takozvane \u201elake probleme“ i \u201ete\u0161ke probleme“. Od Leukipa i Demokrita, preko Dekarta, pa sve do filozofa i nau\u010dnika dana\u0161njice kao \u0161to su D\u017eon Serl, Daniel Denet, i Rod\u017eer Penrouz, pitanje problema svesti preokupira najzna\u010dajnije umove sveta, a najzanimljiviji deo napretka ove grane filozofije je da se, mo\u017eda, odgovor na ovo pitanje nalazi u odgovoru na problem merenja u kvantnoj fizici.
\u0160ta ovo zna\u010di i \u0161ta su sve problemi sa kojima se suo\u010davaju filozofi \u0161irom sveta u poku\u0161aju da odgovore na ova pitanja, u novoj epizodi sa na\u0161im gostom, dr Igorom Salomom sa Instituta za Fiziku u Beogradu koji radi u Grupi za gravitaciju, \u010destice i polja. Tako\u0111e, u okviru mentorske nastave za IV razred Matemati\u010dke gimnazije Igor dr\u017ei kurs iz kvantne teorije informacija i op\u0161te teorije relativiteta.<\/p>\n

Instagram:<\/p>\n

Galeb Nika\u010devi\u0107 Hasci-Jare: https:\/\/www.instagram.com\/a<\/a>…<\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Podr\u017eite me na Patreonu: https:\/\/www.patreon.com\/agelast Jednokratne donacije kanalu: https:\/\/www.paypal.me\/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https:\/\/www.facebook.com\/galebnikacevic Instagram: https:\/\/www.instagram.com\/agelast_\/ Twitter: https:\/\/twitter.com\/GalebNikacev A1: https:\/\/a1.rs\/privatni Mazda:1. Web: https:\/\/www.mazda.rs 2. Facebook: \u00a0\/ mazdasrbija\u00a0 3. Instagram: \u00a0 \/ mazda.rs\u00a0 Ako bismo postavili zadatak grupi in\u017eenjera da naprave robota koji \u0107e, ako se udari ili padne re\u0107i: \u201eJao!“ ili ispoljiti…<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":642108,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[],"class_list":["post-156883","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-agelast"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156883","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=156883"}],"version-history":[{"count":31,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156883\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":682185,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156883\/revisions\/682185"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/642108"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=156883"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=156883"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=156883"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}