Koliko smo sli\u010dne ne znam, razli\u010dito gledamo na to\u201c, uglas i sa osmehom odgovaraju na pitanje koliko vide sebe jedna u drugoj, dve umetnice, glumice, majka i \u0107erka, Vesna \u010cip\u010di\u0107 i Anja Josifovski, go\u0161\u0107e nove, prazni\u010dne Mamazjanije, koje se u ovoj epizodi na\u0161eg podkasta osvr\u0107u na godine detinjstva, \u017eivot u umetni\u010dkoj porodici, krivicu, \u017ertve, ali i ljubav i momente koji su ih nasmejali, toliko da su ih sa nama podelile i da ih nikada ne\u0107e zaboraviti.<\/p>\n
Vedre i raspolo\u017eene, Vesna i Anja, unele su dodatno svetlo u na\u0161 studio, a naj\u0161iri osmeh izmami im pominjanje Alekseja i An\u0111ele, Anjine dece.<\/p>\n
\u201ePonekad do\u0111em kod Anje, pogledam ih, i ka\u017eem \u201aJao Anja, pa ovo su tvoja deca\u2018, prosto ne mogu da verujem da mi je \u0107erka tako porasla\u201c, pri\u010da setno Vesna.<\/p>\n
Kroz \u0161alu prebacuje Anji, da mora malo da trenira strogo\u0107u, zbog sebe i svog zdravlja i sna.<\/p>\n
Ipak, Anja ne odustaje od svojih metoda.<\/p>\n
\u201eNe mogu Alekseja da ostavim da pla\u010de. Njega sam nosila na rukama i dok sam bila trudna i sve dok stomak nije porastao toliko da nisam mogla vi\u0161e. Ne mogu ja to tako, da dete pla\u010de, a ja da slu\u0161am i ne prilazim mu. Me\u0111utim sa An\u0111elom je druga\u010dije, spustim je u krevetac i ona spava. Te\u0161ko je, ali druga\u010dije ne mogu, neispavana sam, umorna, a po\u010dela sam nedavno i da radim, pa nekako balansiram\u201c, pri\u010da Anja.<\/p>\n
Vesna se nadovezuje, i ka\u017ee da je sa Anjom i njenim bratom bilo druga\u010dije, da su mirno spavali, da nisu bili naporni ni kao tinejd\u017eeri i da zato ne zna da li bi ikada mogla dovoljno da im zahvali za sve \u0161to su joj pru\u017eili i u\u010dinili od kako su se rodili.<\/p>\n
\u201eSad da moram sve ponovo, ni\u0161ta ne bih menjala. Sve bih isto uradila, iako postoje ti momenti krivice, kad sam mo\u017eda mogla da provodim malo vi\u0161e vremena sa decom dok su bili mali i kad sam dosta radila. Ipak, za razliku od mama koje rade od osam do \u010detiri ili devet do pet, ja sam imala letnje raspuste, pa pauze od po par meseci u toku godine, da ne idem na posao, ili da samo odem uve\u010de da odigram jednu predstavu, a svo ostalo vreme sam sa njima \u0161to je velika prednost\u201c.<\/p>\n
Krivica je, me\u0111utim, Anju, ka\u017ee, mu\u010dila i pre nego \u0161to je zatrudnela, a sad posebno.<\/p>\n
\u201eUvek sam imala taj ose\u0107aj krivice, kao na\u0161e bake i \u017eene na ovim prostorima, koje su toliko dugo ose\u0107ale krivicu i brigu da je to postalo ne\u0161to pozitivno. Posebno kad sam rodila decu, to se poja\u010dalo, jer kad imate dete imate i od sebe ve\u0107a o\u010dekivanja\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n
I dodaje da je svim majkama te\u0161ko, bez obzira kojim se poslom, bave i da su zato sve one nesumnjivo veliki \u2013 heroji.<\/p>\n
Iako \u017eive u istoj ku\u0107i, ali imaju razli\u010dite ulaze, prve su kom\u0161inice, pa se ipak retko vi\u0111aju, tek u prolazu. Posebno im te\u0161ko ide da se same dru\u017ee i provedu neko vreme odvojene od ostalih \u010dlanova porodice.<\/p>\n
\u201eBile smo nedavno na ru\u010dku, ali je i An\u0111ela bila sa nama, tako da nismo bile potpuno same. Ne znam kad \u0107emo to ponoviti, te\u0161ko je zaista odvojiti vreme, na\u017ealost\u201c, priznaju obe. Me\u0111utim, nagla\u0161avaju da \u0107e se potruditi da to promene, a jedan od koraka je, isti\u010du, i zajedni\u010dko gostovanje u podkastu \u2013 Mamazjanija.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koliko smo sli\u010dne ne znam, razli\u010dito gledamo na to\u201c, uglas i sa osmehom odgovaraju na pitanje koliko vide sebe jedna u drugoj, dve umetnice, glumice, majka i \u0107erka, Vesna \u010cip\u010di\u0107 i Anja Josifovski, go\u0161\u0107e nove, prazni\u010dne Mamazjanije, koje se u ovoj epizodi na\u0161eg podkasta osvr\u0107u na godine detinjstva, \u017eivot u umetni\u010dkoj porodici, krivicu, \u017ertve, ali…<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":22672,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"audio","meta":{"footnotes":""},"categories":[199],"tags":[],"class_list":["post-146352","post","type-post","status-publish","format-audio","has-post-thumbnail","hentry","category-nova-rs","post_format-post-format-audio"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146352","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=146352"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146352\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":146353,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146352\/revisions\/146353"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22672"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=146352"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=146352"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=146352"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}