Nakon \u0161to je razgovor sa Markom Gudejlom, profesorom sa Oksforda, odjeknuo u doma\u0107oj javnosti, Stevan Filipovi\u0107, srpski reditelj i voditelj Radar podkasta razgovarao je u \u0160paniji sa prof. dr Martom Konde koja radi na Autonomnom Univerzitetu u Barseloni i na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji, kao dobitnica presti\u017ene stipendije „Marija Kiri“.<\/p>\n
Nakon \u0161to je stekla zvanje in\u017eenjerke poljoprivrede, specijalizaciju i doktorat je posvetila metodama otpora projektima rudarenja koji ugro\u017eavaju prirodu \u0161irom sveta, gde se, po objavljenim radovima i nau\u010dnim projektima u kojima je u\u010destvovala, izdvojila kao jedna od najve\u0107ih ekspertkinja za ovu oblast na svetu.<\/p>\n
Filipovi\u0107 je u novoj epizodi Radar podkasta razgovarao sa njom prete\u017eno o situaciji u Srbiji, odnosno o tome koliko su problemi sa kojima se suo\u010davamo sli\u010dni onima koji poga\u0111aju druge narodi u sli\u010dnim situacijama, kao i o mogu\u0107im re\u0161enjima.<\/p>\n
Sagovornici su se na po\u010detku slo\u017eili da zelena tranzicija sama po sebi ima dosta manjkavosti, te da je trenutni plan da se isti model nastavi, samo da promeni ruho. Odnosno, da se su\u0161tinski ni\u0161ta ne\u0107e promeniti jer su\u0161tinske promene zahtevaju cenu koja mora sa se plati.<\/p>\n
„Predlo\u017eeno rudarenje u Srbiji \u0107e izazvati veliku \u0161tetu i razaranje. Ovo ne va\u017ei samo za Srbiju. Prosto ne postoji dovoljno minerala na svetu da bi podmirile potrebe ekonomskog modela u kom \u017eivimo. Jedini na\u010din da se izborimo sa ovim jeste da smanjimo ukupnu potro\u0161nju energije na svetskom nivou, i tako smanjimo pritisak da mora da se rudari. Da, dana\u0161nja tehnologija rudarenja je mo\u017eda malo bolja, ali, i dalje – rudnik je rudnik. \u0160teta je neizbe\u017ena i ne postoji na\u010din da rudarenje bude \u2018odr\u017eivo\u2019. To je oksimoron. Isto kao i \u2018odr\u017eivi razvoj\u2019\u201d, jasna je Konde.<\/p>\n
Ona obja\u0161njava veze, odnosno uticaje rudarenja na poljoprivredu, ekologiju, pa i kulturu podneblja gde je planiran rudnik navode\u0107i da je slu\u010daj u Srbiji ve\u0107 vi\u0111en scenario.<\/p>\n
„Na\u017ealost, postoji zna\u010dajna korelacija izme\u0111u plodnosti zemlje, reka, kulturolo\u0161kog zna\u010daja nekih prirodnih celina i rudarenja. Naj\u010de\u0161\u0107e su upravo to mesta gde se nalaze rude koje su potrebne i gde rudarske kompanije dolaze da kopaju. Ono \u0161to se desilo u Srbiji je ve\u0107 vi\u0111en recept. Korporacija do\u0111e, poku\u0161a da otvori rudnik, dese se protesti, a onda se oni primire i \u010dekaju. U me\u0111uvremenu ula\u017eu u razaranje svih pokreta otpora, i onda poku\u0161avaju ponovo“, dodaje Konde.<\/p>\n
Filipovi\u0107 je podsetio sagovornicu da je u Srbiji jedinstvena situacija u svetu jer se iskopavanje rude planira usred plodne zemlje te apostorfirao da nam \u201coni (Rio Tinto i vlast) obe\u0107avaju da razvijaju nove procese, i da \u0107e \u0161teta biti minimalna\u201d. \u201cTo jednostavno nije istina“, kratko i jasno odgovara Konde.<\/p>\n
Konde u razgovoru ilustruje i modus operandi po kojem velike korporacije otvaraju sebi put ka rudarenju navode\u0107i da je u sredi\u0161tu svega \u2013 novac.<\/p>\n
„Ono \u0161to korporacije rade jeste da kupuju, bilo zemlji\u0161te, ku\u0107e, bilo ljude… Ili ih kupuju ili im ponude poslove sa velikim platama. Na ovaj na\u010din se u epicentru rudarenja prave podele izme\u0111u me\u0161tana. Tu su i politi\u010dari koje kupuju. A vi ste u Srbiji dobro krenuli sa velikim protestima i direktnim odbijanjem. To je najbolji na\u010din. I dobro bi bilo da uspete pre nego \u0161to se rudnik otvori, jer, jednom kad se otvori, stvari postaju komplikovanije“, podvla\u010di profesorka.<\/p>\n
Sagovornica je povukla paralele sa situacijom u Kataloniji, ali i \u0161irem sveta navode\u0107i da ni u Srbiji situacija ne\u0107e biti bolja.<\/p>\n
„Mi u Kataloniji imamo rudnik, i na kraju se ispostavilo da rudarska kompanija ne\u0107e da pla\u0107a \u010di\u0161\u0107enje reke od toksi\u010dnih hemikalija, tako da se to finansira narodnim novcem. Imamo dve ogromne rafinerije za pre\u010di\u0161\u0107avanje vode u periferiji Barselone, i to sve mi finansiramo, kompanija je jednostavno odbila. Ako se to de\u0161ava u Barseloni, u Japanu, Africi mnogo vi\u0161e, dakle, de\u0161ava se svuda isti obrazac. I ko na kraju disproporcionalno profitira? Rio Tinto. \u0160ta \u0107e od toga da dobiju ljudi u Srbiji. Pa, neki mo\u017eda dobiju posao, i to je uglavnom to“.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon \u0161to je razgovor sa Markom Gudejlom, profesorom sa Oksforda, odjeknuo u doma\u0107oj javnosti, Stevan Filipovi\u0107, srpski reditelj i voditelj Radar podkasta razgovarao je u \u0160paniji sa prof. dr Martom Konde koja radi na Autonomnom Univerzitetu u Barseloni i na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji, kao dobitnica presti\u017ene stipendije „Marija Kiri“. Nakon \u0161to je stekla…<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":22672,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"audio","meta":{"footnotes":""},"categories":[199],"tags":[],"class_list":["post-126491","post","type-post","status-publish","format-audio","has-post-thumbnail","hentry","category-nova-rs","post_format-post-format-audio"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/126491","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=126491"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/126491\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":126492,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/126491\/revisions\/126492"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22672"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=126491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=126491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=126491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}