U \u010detvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovi\u0107em, autor je oti\u0161ao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, po\u0161to je prof. Gudejl proveo \u010detiri godine istra\u017euju\u0107i kako se Bolivija \u2013 dr\u017eava sa najve\u0107im rezervama litijuma na svetu \u2013 suo\u010dava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji. Pre svega, da li treba pristupiti rudarenju litijuma i kakve su mogu\u0107e posledice tog izbora.
\nIako Bolivija i dalje nije zapo\u010dela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), jo\u0161 2017. godine je osnovala dr\u017eavno litijumsko preduze\u0107e, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama.<\/p>\n
\u201eTo je veoma razli\u010dit pristup od uobi\u010dajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vr\u0161e eksploataciju za odre\u0111enu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To \u0161to sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju \u2013 \u0161to je bio prvi potez Eva Moralesa nakon \u0161to je izabran za predsednika. U narednih desetak godina, Bolivija je tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja. Osnovali su nove fondove za trudnice, za studente… U Srbiji imate veoma druga\u010diji slu\u010daj. Najve\u0107i deo profita i\u0107i \u0107e anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije\u201c, ukazao je Gudejl.<\/p>\n
I dodao da, budu\u0107i da se sedi\u0161ta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to zna\u010di da novac ne\u0107e \u010dak zavr\u0161iti ni u EU. Ali postoje druga\u010diji ekonomski, kao i geopoliti\u010dki razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta \u2013 najve\u0107i evropski proizvo\u0111a\u010di automobila su najavili da \u0107e se prebaciti na proizvodnju elektri\u010dnih vozila, me\u0111utim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tr\u017ei\u0161tem. Zato, konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije o\u010dajni\u010dki tra\u017ee na\u010din da proizvode baterije na tlu Evrope. A to zna\u010di i da \u017eele da se razre\u0161i politi\u010dki konflikt koji je nastao u predelu Jadra, kako bi mogli da tamo po\u010dnu da proizvode litijum.<\/p>\n
\u201eOno \u0161to slu\u010daj Jadra \u010dini neobi\u010dnim, \u010dak i u globalnom kontekstu, jeste \u010dinjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. \u0160to nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najve\u0107u koli\u010dinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da \u0107e to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. \u0160to zna\u010di da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga neodgovorena pitanja. Ali ono na koje mislim da ve\u0107 mo\u017eemo da odgvorimo jeste da li \u0107e projekat naneti nepopravljivu \u0161tetu \u017eivotnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da\u201c, ka\u017ee profesor Gudejl.<\/p>\n
Gudejl je zaklju\u010dio da se na neki na\u010din od gra\u0111ana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slu\u010daju tra\u017ei da se \u017ertvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta \u017ertva uop\u0161te vredna.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U \u010detvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovi\u0107em, autor je oti\u0161ao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, po\u0161to je prof. Gudejl proveo \u010detiri godine istra\u017euju\u0107i kako se Bolivija \u2013 dr\u017eava sa najve\u0107im rezervama litijuma na svetu \u2013…<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":22672,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"audio","meta":{"footnotes":""},"categories":[199],"tags":[],"class_list":["post-124917","post","type-post","status-publish","format-audio","has-post-thumbnail","hentry","category-nova-rs","post_format-post-format-audio"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124917","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=124917"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124917\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":124918,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/124917\/revisions\/124918"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22672"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=124917"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=124917"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=124917"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}