U ovoj epizodi se vra\u0107amo analizi srpske spoljne politike u svetlu serije doga\u0111aja koji su se verifikovali u poslednjih par meseci.<\/p>\n<\/p>\n
Kao \u0161to se dogodilo puno puta u skorijoj istoriji Srbije, zvani\u010dni Beograd ponovo ne propu\u0161ta priliku da propusti priliku ili jo\u0161 gore da krene suprotnim smerom u odnosu na EU i svoje kom\u0161ije na Zapadnom Balkanu. U poslednjih \u0161est meseci je do\u0161lo do velikih promena u samoj EU i njenom pristupu prema pro\u0161irenju koje ne\u0107e biti promenjeno bez obzira na rezultate izbora za Evropski parlament po\u010detkom juna.<\/p>\n<\/p>\n
Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a da ne veruje da \u0107e zemlje Zapadnog Balkana u\u0107i u EU pre Ukrajine je mnogo vi\u0161e izraz li\u010dnih \u017eelja i njegovog okru\u017eenja nego \u0161to je realna ocena trenutnih okolnosti. EU sada radi ozbiljno na politici pro\u0161irenja \u0161to se najbolje vidi kroz odluke da se po\u010dnu pregovori sa Bosnom i Hercegovinom o \u010dlanstvu u EU i, pre svega, da se put Crne Gore u EU maskimalno ubrza. Plus formiranje Reginalno ekonomkso tr\u017ei\u0161te i re\u0161enost da se na Zapadni Balkan upumpa sve\u017ei novac za infrastrukturu i u strate\u0161ke sektore s ciljem pove\u0107avanja bruto dru\u0161tvenog proizvoda i pobolj\u0161anja standarda gra\u0111ana.<\/p>\n
Tako\u0111e, u EU po\u010dinje da poprima snagu i ideja da se formira klub od tri zapadnobalkanske dr\u017eave koje su ve\u0107 \u010dlanice NATO \u2013 Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija i da se zajedno \u201cguraju\u201d ka vratima EU.<\/em><\/strong>Za zvani\u010dni Beograd, Crna Gora u EU je no\u0107na mora a ulazak Skoplja i Tirane, zajedno sa Podgoricom, je totalni ko\u0161mar jer bi pokazali svu proma\u0161enost srpske spoljne politike na tzv. \u010detiri stuba i opstruisanja evropskog puta Srbije.<\/p>\n<\/p>\n Dok je Crna Gora po\u010dela da pravi velike korake ka \u010dlanstvu u EU, u Srbiji su se re\u0111ali, kao na traci, obeshrabruju\u0107ih doga\u0111aja i negativni signali. Po\u010delo se sa Banjskom, nastavilo se sa izborima, problemima u vladavini prava, vulgarnim napadima biv\u0161e premijerke Ane Brnabi\u0107 na Nema\u010dku. Posebno je bila kontraproduktivnajavno izneta spekulacija da je Nema\u010dka pripremala Majdan 2 u Srbiji i da je Beograd tu informaciju dobio od Rusa. Usledila je donkihotovska borba protiv dono\u0161enja pravno neobavezuju\u0107e rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skup\u0161tini Ujedinjenih Nacija, u kojoj se ne pominju ni Srbi, ni Srbija a ni Republika Srpska a kamoli da su Srbi genocidan narod. Agresivan i neadekvatni re\u010dnik srpskih zvani\u010dnika u Njujorku i na drugim adresama su ponovo orjentisali simpatije prema kosovskoj strani, prvenstveno kao reakciju na politi\u010dku strategiju Srbije a ne zato \u0161to smatraju da je kosovska strana u pravu.<\/p>\n<\/p>\n U Savetu Evrope se formiralo nekoliko blokova oko \u010dlnastva Kosova u toj organizaciji. Velika Britanija predvodi grupu zemalja koje \u017eele da Kosovo bude \u0161to pre primljeno u Savet Evrope. Francuska, Nema\u010dka i Italija su formirale grupu koja uslovljava prijem Kosova sa jasnim i nepovratnim potezima ka stvaranju Zajednice srpskih op\u0161tina. Dakle, nije uslov da Zajednica srpskih op\u0161tina bude uspostavljena ve\u0107 da budu donete odluke koje \u0107e proces stvaranja te Zajednice u\u010diniti ireverzibilnim. Njima su se pridru\u017eili i druge zemlje koje su donedavno imale poziciju da treba primiti Kosovo kako bi se poslala poruka Srbiji, sada i one zbog kontraproduktivnih poteza Kurtija na Kosovu i u Severnoj Makedoniji podr\u017eavaju poziciju Berlina, Pariza i Rima.<\/p>\n<\/p>\n Vremenska koincidencija ubacivanja Ohridskog sporazuma u pregovara\u010dko poglavlje 35 sa Srbijom sa glasanjima o \u010dlanstvu Kosova u Savetu Evrope naveli su pojedine krugove da dovedu u vezu dva doga\u0111aja. Me\u0111utim, u pitanju su dva odvojena procesa. Ohridski sporazum je trebalo da bude uba\u010den u 35. poglavlje mnogo ranije, ali je komesar za pro\u0161irenje Varhelji uspe\u0161no opstruisao gotovo devet meseci njegovo ubacivanje. Tek kada je predednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sna\u017eno intervenisala Varhelji je kona\u010dno uradio svoj deo posla.<\/p>\n<\/p>\n
\n