Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se na\u0111e na\u010din za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poreme\u0107ajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je \u201epri\u010da za sebe\u201c, ka\u017eu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbi\u0107, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapi\u0107, voditelj podkasta \u201eNeosvetljni \u0107o\u0161ak\u201c i otac dvoje dece, devoj\u010dice Nevene i de\u010daka Bogdana, kojem je pre druge godine \u017eivota dijagnostikovan autizam.<\/p>\n
Na\u0161i gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se \u0161to ranije jave stru\u010dnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne \u201ebe\u017ee\u201c od svog deteta, ve\u0107 da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan \u010dlan dete sa autizmom, \u010desto se zapostavljaju i potrebe roditelja, koje su veoma va\u017ene, nagla\u0161ava profesor Glumbi\u0107 i ka\u017ee da njima treba pomo\u0107i jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez za\u0161tite i brige.<\/p>\n
Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam.<\/p>\n
\u201eMoramo da mislimo i na nas, ne mo\u017eemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da iza\u0111u sa prijateljima na pi\u0107e, da odspavaju, pro\u0161etaju. Treba da imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda \u0107e i dete to osetiti i svi trpe posledice\u201c, pri\u010da Bojan.<\/p>\n
Profesor Glumbi\u0107 isti\u010de da je svaka osoba sa autizmom razli\u010dita, kao i svaki roditelj, i da se ne mo\u017ee svima prilaziti na isti na\u010din, da je propust na\u0161eg sistema \u0161to nemamo organizovanu pomo\u0107, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve vi\u0161e.<\/p>\n
Navodi pozitivan primer \u0160panije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posve\u0107eni inkluziji i \u017eivotu sa autizmom. Ipak, isti\u010de da se ne mo\u017ee svaka metoda i sistemsko re\u0161enje primeniti u svim dru\u0161tvima, jer su i gra\u0111ani, vaspitanje i odnosi, razli\u010diti.<\/p>\n
Profesor obja\u0161njava kako komunicirati i igrati se sa detetom koje ima autizam, dok Bojan opisuje \u0161ta je najte\u017ee roditeljima koji imaju decu sa autizmom i u \u010demu se takvo dete razlikuje od tipi\u010dnog deteta.<\/p>\n
Na\u0161 gost, stru\u010dnjak za autizam, pri\u010da na koji na\u010din defektolozi roditeljima saop\u0161tavaju da im dete ima ovaj razvojni poreme\u0107aj i obja\u0161njava kako se ovaj razvojni poreme\u0107aj u Srbiji tretira.<\/p>\n
On tako\u0111e ukazuje na to koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomo\u0107i porodicama dece sa autizmom.<\/p>\n
Na\u0161 poznati glumac govori o svom braku, izazovima i podr\u0161ci, i nagla\u0161ava za\u0161to je va\u017eno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku, ali i za\u0161to je to ponekad jako te\u0161ko.<\/p>\n
Najve\u0107e radosti, me\u0111utim, kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan pri\u010da kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno na de\u010dje ro\u0111endane, ali posle njih ne spava, pla\u010de, vi\u010de, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajedni\u010dki sa njim prolaze svaku fazu dok poma\u017eu koliko mogu.<\/p>\n
Profesor Glumbi\u0107 savetuje roditelje da nikada ne odustaju. On poru\u010duje da za sve postoji re\u0161enje, da se mogu pripremiti za svaku slede\u0107u fazu odrastanja njihovog deteta, da je mogu\u0107e da se dete obrazuje, dru\u017ei, zaposli, samo treba da se pomire sa \u010dinjenicom da nikada ne\u0107e biti deo kolektiva, kao ve\u0107ina druge dece, ali je va\u017eno da je ono u svom svetu sre\u0107no.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se na\u0111e na\u010din za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poreme\u0107ajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je \u201epri\u010da za sebe\u201c, ka\u017eu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbi\u0107, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapi\u0107, voditelj podkasta \u201eNeosvetljni…<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":22672,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"audio","meta":{"footnotes":""},"categories":[199],"tags":[],"class_list":["post-109723","post","type-post","status-publish","format-audio","has-post-thumbnail","hentry","category-nova-rs","post_format-post-format-audio"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109723","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=109723"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109723\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":109724,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109723\/revisions\/109724"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22672"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=109723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=109723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=109723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}