Uvek sam htela da napišem roman, ističe na početku razgovora Vida Davidović. Zapravo, na drami sam završila sticajem okolnosti, ali sam se naknadno bespovratno zaljubila u pozorišni jezik. Književnost sam kao dete otkrivala kroz prozu, a dramu sam shvatala tek kroz pozorišne inscenacije, iz druge ruke, a kada sam počela da je upijam i pišem, shvatila sam da je to moj iskaz i životni put. Razgovor za Oblakoder vodimo uoči beogradske promocije njenog prvog romana, koja će biti održana u petak, 27. januara u 18h u Kulturnom centru Grad.

Ostala je, dakle, detinja želja da napišem roman, koju sam nekada morala da realizujem. Nisam ni sanjala da će mi biti toliko teško. Jezik drame je mnogo drugačiji od jezika romana i sam proces rada je u potpunosti drugačiji, tako da ne mogu da sporim da ovaj proces nije bio, u najmanju ruku, jako izazovan. Nadam se da sam uspela da prevaziđem taj izazov, dodaje Davidović o prelasku iz dramskog u prozno pismo.

Sa mladom spisateljicom Vidom Davidović razgovarali smo o njenom romanesknom prvencu Mučnina, odrastanju, ali i savremenoj književnosti i umetničkim krugovima.

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac 

Autorka teksta: Sara Arsenović

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.