Tragična vest o gašenju dva dečija života i samoubistvu dve mlade osobe u Novom Sadu, na žalost, ponovo nas je podsetila na to koliko je još razgovora, akcija, empatije i podrške potrebno da bi se popravilo stanje u našem društvu. Ovaj događaj nas je podsetio i na to da se u javnosti, pogotovo u tabloidnim medijima i dalje stereotipno, neetično i neprofesionalno izveštava o samoubistvu.

Jedan od naslova koji se iznova ponavljao u tim medijima glasio je „Držali se za ruke i skočili zajedno u smrt“. Romantizacija ovakvih tragedija samo je jedna od loših i nepoželjnih narativa kada je samoubistvo u pitanju. Tu su obično i detalji iz porodičnog i privatnog života, osuđivanje, nasumično baratanje uzrocima i neprimerene fotografije. Zaboravlja se na najvažniju stvar – a to je da se iza samoubistva krije nemogućnost odbrane od bola i tuge.

Druga stvar je što se o prevenciji suicida retko govori. Tema je tabu, rezervisana za uske krugove, a oni koji imaju suicidalne misli stigamtizovani i izolovani.