Glumica, voditeljka, avanturistkinja Hristina Popović, mama jedanaestogodišnje devojčice, opisala je svoj odnos sa ćerkom, koji bi za većinu porodica u Srbiji, bio u najmanju ruku neuobičajan, a o krivici nije mnogo razmišljala, dok se sa pomenutom temom nije susrela u našem podkastu.

Njih dve su drugarice i razgovaraju o svemu, ali zna se ko je mama, a ko ćerka. Kako joj je dete raslo, Hristina nije bila svesna one klasične savesti koja „grize“ i proganja majke koje neprestano razmišljaju o tome šta su uradile „kako ne treba“, „kakve će posledice prouzrokovati njihov odnos prema detetu“, i tome slično. Ipak, i kada je krivica izlazila iz senki, Hristina je naučila sa njom da se nosi.

Konstantno preispitivanje, međutim, ne dovodi nas do rešenja, već samo srljamo u još veći ambis nedoumica i dilema, a krivica o nedovoljno dobro obavljenom poslu u vaspitanju deteta, zapravo je naša stalna težnja ka savršenstvu, pa i po pitanju roditeljstva, objasnila je Nikolina Milosavljević, dečja psihološkinja, psihoterpeut i praktičar terapije igrom.