8. Marta 1857. godine tekstilne radnice iz Njujorka su zbog niskih plata i loših uslova rada izašle na demostracije koje je policija potom nasilno rasterala. Potonjih godina protesti su se nastavljali, a najpoznatiji i najmasovniji od njih dogodio se 1908. godine kada je 15 000 žena marširalo Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa za žene. 
Borba žena za emancipaciju i jednaka prava nastavila se kroz čitav dvadeseti vek i bila je suštinski povezana sa klasnom borbom, kao i opštim egalitarijanskim idejama. 
Osmi mart nije, dakle, dan za kupovinu smrznute ruže u cvećari, za hvalospeve dobrim majkama, suprugama i domaćicama, za ženske parfeme na popustu, već za sećanje na krvavu borbu koju su žene vodile da bi danas mogle imati istu platu kao i njihove muške kolege za isti obavljeni posao, da bi imale pravo glasa, pravo na svoje prezime, pravo na posedovanje svog tela, i posedovanje imovine… 
Ova borba, naravno, daleko je od okončane, ali nam današnji dan služi kao sećanje na njen konačni cilj i sve dosad izvojevane pobede.