Zuska Medveđova, jedna od prvih akademskih slikarki u zajednici vojvođanskih Slovaka i Slovakinja, ipak nije odustajala od likovne umetnosti, iako je bila svesna njene pozicije i marginalizacije u društvu, u životima većine ljudi… Posmatrala je i na svojim slikama beležila propast staroseoskog, ruralnog, seljačkog, zemljoradničkog sveta. Tražila je u sebi unutrašnju snagu koju je imala napretek. To između ostalog potvrđuje njen odlazak na studije u Prag, koje završava 1929. godine Na akademska vrata je pokucala u nošnji, ne odričući se tradicije, a ne bežeći od novog, modernog – prostora, vremena, poretka. Ipak, čitav svoj život ostala je verna realističnom likovnom izrazu i – uverenju.

U ovoj podkast epizodi korišćene su informacije i odlomci iz monografije Zuska Medveđova – Likovno delo autora Jana Kišgecija i Vladimira Valenćika. Glas Zuski Medveđovoj pozajmila je Viera Dorčova Babjakova, prevod: Edita Povolni Kmećko, Podkast producentkinja: Alekasndra Bučko, Autorka, novianrka i naratorka: Vladimira Dorčova Valtnerova.