Pisac, pesnik i prevodilac Bojan Savić Ostojić govori o (nagrađenom) romanu „Lusi“, ali i prethodnim svojim romanima „Punkt“, „Nema oaze“, „Ništa nije ničije“, „Varvarin u Evropi“ i „Vreme vode“. Kako su nastajale višesmislenosti u „Lusi“, na koji način je gradski kontekst određivao ambijent romana, koliki je udeo stvarnosti u pisanju. Potom, zbog čega je pisac napustio onaj tok koji je započeo u zapaženim romanima „Ništa nije ničije“ i „Varvarin u Evropi“ i ponudio drugu formu koja se, posle „Vremena vode“ u novom romanu „Lusi“ ponovo menja. Najzad, u kojoj meri je iskustvo pesništva uticalo na pisanje u prozi.