Sećanje iz sedamdesetih godina, iz kuće u kojoj su se popravljali radio-aparati i televizori, a večeri završavale uz zvuk pisaće mašine. Priča o jednom Filipsovom televizoru u boji, komšijskom poverenju i malom gestu koji je ostao kao životna lekcija. Esej o tehnici, odrastanju i poštovanju ljudi — onako kako se pamti.