Za atomsku bombu o kakvoj sanja rukovodilac naše tajne službe mlade Sarajke su udvostručeni Fon Braun.

A, neko će debelo da odgovara! Dok ovo pišem elita naše policije i tajne policije sužava krug oko grupe ili pojedinca koji je objavio listu botova, novog oblika života, a čiji predstavnici drže stranu vladaru, potonjeg u zvezde kujuć, protivnike gadno pljujuć; publika koja je dobila ne samo službene nadimke botova nego i njihova prava…

Šta se sve nije dogodilo uoči mog obračuna sa njima (estradom), saznalo se i štaviše raščulo se, pročulo se ko je ubio Olivera Ivanovića, novost je iz prve ruke tj. iz jedne od knjižurina ili registratora koje je u Skupštinu doneo ministar unutrašnjih poslova, osoba kojoj bi stotine demonstranata rado videla leđa, znamo tačno ko…

Ty – zapisalsia dobrovol’cem? Ty – rodina mat’ zovet!

Koluvija razdužio nanogicu, jedino ne sme da napušta boravište: može da šeta po svom spahiluku, a da mu nanogica ne zapinje za nežne i gusto zasađene stabljike.

Bakarec je rekao da se vlast neće bestidnicima i nezahvalnicima svetiti, to je zaista lepo čuti, mogla bi vlastela da glumadiji pomoću izvršitelja oduzme basnoslovne honorare.

Ti, belokosi, umnožavaj Merilin Monro, ili konzervu sa nekom američkom vegetom, ja ću to da uradim sa grupnim portretom koji je delo mog i našeg demijurga.

U danima žalosti morali smo da čujemo vic o pravu veta koje je premijerka iznenada otkrila i odlučno ga primenila, sasekavši u korenu inače krasan zamysel predsednika Republike o vraćanju smrtne kazne u svečani opticaj.

Pa zar svetli car ima dozvolu da vozi bager? Zar za to nije potrebna obuka, ispit i licenca!?

Dobri despot jedino nema meko srce kad su u pitanju takozvani tajkunski mediji, genijalni idiom i najčešća uzrečica takozvane Ane; kad se na njih obruši, srce Aleksandra Vučića nije više onakvo kao kad su u pitanju Vujović, srpski proletarijat i sindikati, ispod rolke i skupocenih sakoa, srce otvrdne i postane nakratko kao paorski dlan.