Dobili smo diverzanta koji kasni šezdeset godina, i koji neće lično minirati most stavljajući mlađani život na kocku, ali bi da bude upamćen kao neko ko je nemačkom fašizmu zadao poslednji udarac.

Državina pakost samo je prividno namenjena Feđi Štukanu: preteća poruka poslata je nama koji nemamo kud da budemo deportovani.

Poštedeću vas, koliko uzmognem, onoga što ste videli na takozvanim izborima, gde je toliko naše braće i naših sestara panično istrčavalo iz čestitih i prezakonitih kol-centara, članovi vladajuće partije, volonteri i domaći plaćenici trčali su glavom bez obzira što dalje od ljubopitljivih i zapravo indiskretnih opozicinoara (“Šta radite to tu!?”), noseći kutije, zadihani kao majke-kengurice…

Obraćanje Porfirijevo u ime Vučića jeste reklamacija Tvorcu – učtiva i ponizna, ali i jasna u svojoj iskrenosti – što svet ima toliko mana i naopakosti.

Zorica Marković, estradna i rijaliti umetnica, ne znam je li zapušila nos kad je izvela uskršnji skok u bazen tokom najradosnijeg fruštuka kod Jovane Jeremić.

Kako, molim vas, neko ko nije bio u ratu može počiniti ma i standardni ratni zločin, a kamoli genocid!

Istorijska nepogoda vratila nam je neprežalnog Vuka Jeremića, otrgla ga je od njegove profesorske međunarodne karijere i od nauke kojoj će tek dati mnogo toga vladar je prihvatio da mu Vuče bude lični kurir.

Ako vratimo smrtnu kaznu, vratimo i tradicionalne načine pogubljenja, i učinimo te svetkovine javnim: taj i taj monstrum biće raščerečen u Beogradu na vodi tad i tad, pristup besplatan!

Plansko i masovno premeštanje birača tamo gde su vladaru potrebni njihovi glasovi ekstremno je zakonito: pa zašto imaš vlast ako ne možeš da rukovodiš resursima onako kako tebi odgovara!?

Da li bi neko ko radi tako mnogo i toliko dušekorisno, kao što radi naš vlasnik, imao uopšte vremena da se ma i nakratko razonodi družeći se sa kriminalcima, ili pomažući im štaviše u njihovoj da kažemo struci?! Naravno da ne!!! Kriminal traži celog čoveka!