Milost predsednika Republike, koja se spustila na deset hiljada domaćinstava, mimoišla je moju porodicu, i moja terasa ćuti, mrka i neokićena.

Pobediće koronu i drugi, ali ne tako brzo, i ne tako veličanstveno! Osim statistike koja biće na našoj strani, Srbiji će pripasti i posebna kolajna za umetnički dojam.

Trinaest i po godina Kapetan-Dragana u Lepoglavi su mi baš brzo, i umalo ne rekoh lako prošle.

Kao što može da se kupi kafa bez kofeina, koka-kola bez šećera, tako je i ovo “Retrovizor” bez predsednika Republike, enjoy!

Nebeski narod je uhvatio da poboljeva kao i drugi Zemljani, pa je Progonjeni (vidi film “Progon”, Made in Pink) okrenuo drugu ploču.

Pinki je bio mlađi nego plućni doktor kad je video Tita, pa opet, koliko se sećam, nije nakon tog paranormalnog iskustva izustio ništa sablažnjivo, niti je mislio da i on mora imati uzrečicu: majku im božiju imperijaljističku…

Što je više kleveta i laži/Vučić nam je miliji i draži… Oko ovog besmrtnog stiha okupili su svi viđeniji novoverci, jer je o rodonačelniku kulta snimljen tročasovni dokumentarni film, ali bez njegovom blagoslova i pristanka.

Imaj i ti, narode, nekolicinu poslanika, a ne da svi budu iz predsednikove stranke!

Konkurs gde se ni među deset kandidata nije našlo spaljivano delo dogradonačelnika Vesića za mene nije konkurs.

Šta da radim, gospodine predsedniče, kad nemam šofera, nego se, kad moram, vozim samcijat sam, sam pju, sam guljaju!