Nije tačna Marksova zlurada opaska da svaki vladar ima onakvu fudbalsku reprezentaciju kakvu zaslužuje.

Slavni doktor je rutinsku dodvoranciju završio neverovatnom maksimom: “Jer kako kaže moj drug Danilo: predaja nije opcija!”

“Barem neću više prokišnjavati!” – otelo se u prisustvu izvora bliskog “Retrovizoru” Jovankinoj vili kad se pronela blagovest da će se u nju useliti Ana Brnabić.

Voleo bih da ostanem upamćen po predlogu da svi kandidati za predsednika Republike budu podvrgnuti testu prikladnosti, svidelo mi se što sudije moraju dokazati da su dostojne, zaista, nekad se tražila društveno-politička i moralna podobnost, ali je to zvučalo baš činovnički i komesarski, dok dostojnost nosi u sebi nešto svečano i starodrevno, pa i crkveno,…

Vredni tabloidi javljaju da je Vojislav Koštunica dobio od nekog poštovaoca parcelu na kojoj je dozvoljena i poželjna gradnja, te tamo ima kućicu bez struje i vode, gde uz pretpostavljam voštanicu čita, piše i žeđuje, a možda i okajava poneki greh, jer je kao predsednik ispao prilična štetočina, Tomislav Nikolić ispašta u predsedničkoj vili, dok…

Ako je premijerkin brat zaradio četrdeset miliona evra, onda je predsednikov brat doveden u neravnopravan položaj.

“Dogodine u Jerusalimu!” – uzviknuo je oduševljeno naš velepredstavnik kad se prisetio da mi odvajkada želimo ambasadu u Jerusalimu, a ne više u Tel Avivu.

Kao što je Tadić ponavljao “i Evropa, i Kosovo”, tako sada Brnabić kliče “i Evropa, i Lukašenko”; čudi me što nije i ovog puta oponašala Šefa i nije kazala: “Ne dam im Lukašenka!”

Završavaju se pripreme za seriju “Blagoje” koja će na RTS-u biti prikazivana možda već od Male Gospojine.

Da li da izlijemo spomenik još živom Makronu, ili nekome od numerisanih Lujeva? Ili možda ipak Bonaparti, na kojeg Vesić liči više nego na ijednog drugog vladara ili vojskovođu?