Mi smo u vlasti, pod vlašću jednog zapravo dečaka, možda i dvojice dečaka, kojima smo žive igračke za sve igre kojih se nisu naigrali kad su imali petnaest ili dvadeset godina, ili u kojima nijednom nisu uspeli da kak se veli izdominiraju.

O hijenama se vodeći homo sapiens izrazio zoološki nekorektno: hijene imaju svoje mesto i u lancu ishrane i u lancu reciklaže.

Birači su proigrali poverenje advokata Vučevića, i mogu ga povratiti samo ako na ponovljenom glasanju vrate u Skupštinu sve kebare i atlage čije su blistave karijere nemarnošću stanovništva dovedene u pitanje.

Uveren da je duž pruge s obe strane poređano stanovništvo koje maše državnim i partijskim zastavama predsednik je mahao i mahao, pretpostavljao je da zbog enormne brzine voza ne razaznaje lica obožavalaca, ali im je iskreno otpozdravljao: kao što je bolje da stotinu prestupnika ostane nekažnjeno, nego da jedan nevin čovek bude osuđen, tako je…

Koji je vladar u našoj preslavnoj istoriji na svoja pleća primio teret snabdevanja običnih, da ne kažem suvišnih ljudi (lishnye liudi, znani iz ruske književnosti, danas biseri rasuti po vasceloj Sorabiji), ko nam je drugi ikad predočio naučne dokaze svega što je država za nas nabavila?! Na nama je sad samo da platimo za sav…

Gospodar je opijen svevlašću koju više nema kud da proširuje, pa mu preostaje samo da se bori za njezino trajanje.

Treba nam vladar koji će da srbuje, a ne da rumunuje ili kninuje.

Naš nas vlasnik čašćava prelistavajući matične knjige rođenih, ali nas obasipa novcem i po drugim kriterijumima, za novorođenu bebu toliko, za blizance toliko i toliko, za trojke toliko i toliko i toliko, za olimpijske šampione ima isto tarifa, olimpijska, za svetske prvake svetska…

Predsednik Republike preduhitrio je RIK, pretrčao je četrdeset dva kilometara, i doneo vest o pobedi, srećom se istorija nakon Maratonske bitke nije u celosti ponovila, naš glasonoša je i uoči i nakon obznane samo bio neraspoložen, morao je da javi o skromnoj pobedi, a ne o trijumfu koji je njegov ideal i njegova lična mera.

Tamo gde predsednica Vlade smatra da je predsednik Republike njen šef, možda jedan Mohikanac vredi više nego četa okupljena oko njemu podređene službenice.