Persona maxime grata pozvala je ne znam tačno koga na razgovor, uz ukusne plodove naših voćaka, a iz berbe možda i poslednje uoči epohalnog zagađenja koje nam je obećano.

Kao dokaz posvećenosti boljitku i što bržem razvoju Srbije dvogodišnji genije već je poslao kompoziciju u Kladovo, gde će biti Festival patriotske pesme, po zamisli koju je neidentifikovani anđeo doneo u san ministru Selakoviću.

Otac Ćacilenda kaže da će u svakom mestu napraviti barem po jedan ćacilend, megakonstrukcije kojima se dosad dičio više ga ne ispunjavaju, kako se to kaže, nastrešnica u Novom Sadu pala, nova železnička stanica prokišnjava, Beograd na vodi takođe ga je kao autora idejnog projekta razočarao, i tu se odvaljuju neka stakla, curi na sve…

„Ne pitaj šta Srbija može da učini za tebe, za tvog zeta i za tvog sina, nego pitaj šta bi ti mogao da učiniš za Srbiju!“

Dekan se nije poput direktora slavne novosadske gimnazije oslanjao na snagu vere, nego na snagu žandarmerije, i gle, dobro beše veoma!

Nadam se da je prevodeći sa ruskog naš vlasnik bio usredotočen više nego kad je čitao pismo osmogodišnjaka, gde mu se od imena Novaka Đokovića pričinilo da piše Nikola Jokić.

Mene svrgnuti znači počiniti rodosvrgnuće, jer ja – više nego svi pobunjeni studenti, profesori, dekani i rektor zajedno – volim svakog pravog Srbina, svaku meni lojalnu Srpkinju, o Srpčadi da i ne govorim!

Predsednik Vučić je proudly izjavio da će 28. marta Beograd biti poprište najvećeg skupa njegovih pristaša, vernika, obožavalaca i vazala, kad, neće se istorija desiti kad je rečeno, nego kad joj bude suđeno, biće to trodnevni trijumf, pod radnim naslovom „April u Beogradu“, koji će svima pokazati ko je u Srbiji voljeniji: odmetnuta studentarija ili…

Naravno da bi Đinđić, da je živ, sigurno bio u Ćacilendu! Pa ko ne bi voleo da se sretne sa pripadnicima jedinice koja ga je ubila!?

Sve što vidim oko sebe i sve što dopire do mene mogu samo ovom rečju da obuhvatim. Ona istinabog iziskuje genitiv: uoči čega? – Pa uoči svega: uoči svega što bi moglo da se desi, uoči svega lepog što bi trebalo da se dogodi, i uoči onoga do čega nipošto ne bi smelo da dođe.