Kuharice su, za razliku od dnevnika i memoara, dugo vremena ostale izvan interesa društvenih i humanističkih znanosti. Danas ćemo za recepte Searleovom terminologijom reći da su direktivi, odnosno tekstna vrsta kojoj je cilj navesti ljude da nešto učine. Osim popisa sastojaka svaki recept sadrži i upute za pripremu, a posebnost u jeziku i stilu kuharica očituje se ne samo u kuharskoj terminologiji nego i u neobičnoj uporabi glagolskih oblika, pridjeva te posebnih načina postizanja ekonomičnosti.

U novoj epizodi bavimo se stilistikom božićnih recepata – onih koje su napisale naše majke, bake, tete i onih koje smo možda čitali u kuharicama. Uz sve to, recepti danas kolaju i društvenim mrežama kao posebni tip digitalne kuharice, ali s određenim razlikama u odnosu na tradicionalne.