Koliko puta ste na poslu čuli rečenicu: „Mi smo ovde svi kao jedna velika porodica“?
Na prvi pogled – to zvuči toplo i blisko.
Ali u praksi, „porodična kultura“ često znači i nejasne granice, lojalnost po svaku cenu i osećaj dužnosti koji guši autentičnost.
U ovoj epizodi razgovaramo o tome zašto posao ne mora da bude porodica da bi bio dom. Dom je prostor gde se osećaš sigurno da budeš svoj. Gde postoje granice, ali i poverenje. Gde možeš da pogrešiš, da pitaš, da učiš – i da znaš da te to neće koštati pripadanja.
U epizodi govorimo o:
- razlikama između porodične i domaće organizacione kulture
- tome kako lideri nesvesno preuzimaju „roditeljsku“ ulogu
- pet osnovnih psiholoških potreba zaposlenih (Jeffrey Young)
- i o tome kako se iz lojalnosti rađa poverenje
A za naše slušaoce na Patreonu, pripremili smo poseban deo u kome pričamo o tome šta se dešava kada je firma zaista – porodica.
Kako funkcionišu porodične firme, gde su granice, a gde prostor za rast – i koje su najveće zamke i prednosti takvih odnosa.
Ako vodite ljude, radite u HR-u ili vas jednostavno zanima kako izgleda zrela kultura poverenja – ovo je epizoda za vas.
📢 Sinergija na društvenim mrežama: